Posle 40 godina, muzičar Nenad Janković, u narodu poznatiji kao Nele Karajlić, pojaviće se večeras pred niškom publikom u u dvorištu Univerziteta, popularnoj Banovini. Pre četiri decenije on je nastupio sa svojim bendom "Zabranjeno pušenje", a u petak veče će hitove ove nekada vrlo popularne grupe izvoditi ponovo, staroj, ali i nekoj novoj publici. Bio je jedan od pripadnika kultne sarajevske emisije "Top lista nadrealista", autor je serije "Složna braća", a velika mu je želja i da ekranizuje svoju poslednju knjigu "Solunska 28".
- Desile su se velike promene. Rokenrol više nije dominantan faktor u odrastanju generacija. Nekada je od svojih sledbenika tražio da promene način života, ali danas to više nije slučaj. Sada neke druge muzičke forme pune sale. Rok muzika se polako seli u muzej. I u svetu i kod nas postoje kav(e)r bendovi u koji će prenositi neku baklju muzike. Nemamo šanse da čujemo kako Šopen svira Nokturno broj 9, ali možemo da čujemo kako taj Nokturno svira Ivo Pogorelić. Na vreme sam shvatio da rokenrol izumire i prešao sam u književnost (smeh). Ona ne može da izumre i trajaće koliko i čovečanstvo. Isto kao i muziko - počeo je razgovor sa novinarima Karajlić.
Muzičar je siguran u to da niko ne može garantovati šta će biti popularno za desetak godina.
- To će biti neka muzika basova i gitare, može neki elektropop. Konstantno je jedino to da vreme uvek iznedri ono što je kvalitetno. Činjenica da u Nišu nastupam posle 40 godina znak je da je ono što smo nekada radili, kvalitetno - rekao je Nele, ne skrivajući ni svoje mišljenje o novokomponovanoj muzici.
- Cenim svačiji trud. Možda to ne mogu da slušam ni tri sekunde, ali nikoga ne omalovažavam. Mi smo živeli rokenrol život. A Prijovićka, na primer, ne traži od svoje publike da živi njen život. Niti Tejlor Svift. A njih dve su najbolji primer popularne muzike. A ako se uzme na primer Bjelo dugme ili Roling Stonsi, svi smo nekada bili duboko u tom pokretu i svima nam je bilo važno da se poistovećujemo s izvođačima, da živimo njihove živote. Da nam to bude way of life (način života). E, sad Prija ne može biti ničiji način života, ali je zato veoma popularna i publika joj puni dvorane isto kao nama pre 40 godina. Šta će s njom biti za još četiri decenije, videćemo - iskren je bio muzičar.
Na pitanje Kurira šta mu najviše nedostaje iz Sarajeva, s osmehom je rekao:
- Otkako je otvorena jedna ćevabdžinica u Beogradu, više mi iz Sarajeva ništa ne treba! (osmeh). Šalim se, često sam na vezi sa prijateljima iz Sarajeva, sa mojim Nadrealistima. Dogovaramo se oko posla, a čujemo se i kada je nažalost, o nekoj tužnoj stvari reč. Imam dosta prijatelja ugostitelja, sportista... Ne pravim razliku da li neko zove iz Sarajeva ili iz Niša. Znam da sam dao neki imidž tom gradu i jasna su vaša pitanja, ali ja duže živim u Beogradu nego u Sarajevu, čak i tehnički. Sarajevo je sada svuda po svetu. Najviše je u Torontu, ima ga u Beču, u Australiji, Švedskoj. I tu ima mnogo više onih iz Sarajeva, a koje ja znam, od onih koji su ostali u samom gradu. U gradu je 10, a u ovim gradovima hiljadu - istakao je Nele.
Mada su iza njega decenije rada, nije sve ostvario.
- Velika mi je želja da snimim seriju o svom prvom delu "Solunska 28. Mislim da bi ta serija bila nešto potpuno novo na našim televizijama. Ušla bi među publiku kao što je knjiga to uspela. Lakše je da te narod gleda nego da te čita. Nadam se da će u narednih 30 godina, koliko još imam nameru da živim, doći u situaciju da to snimim. Ima vremena, mladi smo - s osmehom je zaključio Karajlić.
Kurir Marko Smiljković