Ima, tako situacija u kojima se iznenada otkači zavesa i pred publikom se junaci ukažu nepripremljeni za javni nastup, nenašminkani i neuparađeni, kao onaj car što je bio go, samo što oni nisu carevi, nego sitni ljudi bez stava i morala... Tako je bilo s hapšenjem Sergeja Trifunovića u Hrvatskoj i prvacima naše opozicione političke scene.
Svi se vi sećate incidenta na srpskoj strani granice s Hrvatskom kad je Severina, iznervirana što je zbog razgovora s našom policijom zakasnila na tezgu, odlučila da se vrati odakle je već došla, i otud prosula salvu uvreda na račun Srbije i njenog predsednika. Nema tome mnogo, tek su tri nedelje prošle, još se nije ni osušila pena na ustima nekih naših političara koji su se promptno digli u odbranu Severininog prava da ide preko zemlje Srbije kad hoće i kako hoće.
Radomir Lazović je kazao da je Severina najnovija žrtva predsednika Srbije; Inicijativa mladih za ljudska prava ocenila je da je reč o pokušaju zastrašivanja slobodnomislećih pojedinaca; Savo Manojlović ustvrdio je ovim povodom da neostvareni diktatori maltretiraju slobodoumne građane, a Marinika Tepić pitala je zna se koga „ko si ti da izbacuješ očnjake na pop pevačicu“.
Naravno, ništa od toga nije moglo da prođe bez sasluženja Šolakovih medija, pa je Nova raspalila naslov: „Imamo spiskove za verbalni delikt, još samo da vrate kaznu zatvora i nađu zamenu za Goli otok: Kako su nas Vulin, Vučić i Dačić vratili 50 godina unazad“.
Sva su reagovanja bila na taj kalup: to što se desilo sa Severinom moglo je da se desi samo u Srbiji kojom vlada Vučić...
A onda Hrvati uhapse (Severinu nisu hapsili!) Sergeja Trifunovića zbog nečega što je pisao o hrvatskoj policiji!
Otkači se zavesa, Marinika. Savo, Lazović i društvo zatečeni... Šta su izjavili? Kako su osudili hapšenje jednog filmskog glumca (rang pop pevačice) i slobodnomislećeg čoveka? (Ne zaboravimo, i ranijeg predsednika stranke iz opozicionog bloka!) Nikako! Ništa nisu rekli!
Kao u onoj pričici o vladici koji je došao u selo i ljutito pitao zašto ga crkvena zvona nisu pozdravila, a pop mu rekao: Ima više razloga, a jedan od njih je što nemamo zvono... I za ćutanje ovih persona o Sergejevom hapšenju ima više razloga, a jedan od njih je što ove persone smatraju da verbalni delikt treba da postoji. Da treba hapsiti za pogrešnu reč. Kad Severina sipa uvrede na račun na Srbije i Vučića, to je po njima ispravno, a kad Sergej Trifunović pljuje hrvatsku policiju, to treba sankcionisati. Tim pre što srpski opozicionari u Hrvatskoj vide prirodnog saveznika protiv Vučića, pa joj se treba šlihtati.
Sva ona trućanja o pravu na slobodu izražavanja, slobodnomisleće pevačice, demokratiju u Hrvatskoj i diktaturi u Srbiji, sve je to smuti pa prospi, naučeno na kursevima u Budimpešti i Londonu. Oni, a to je upravo Trifunovićevo hapšenje u Hrvatskoj pokazalo, nikakve moralne principe nemaju.
„Dobro je ono što nama koristi“ je njihov kategorički imperativ. I toga se ne stide. Jer da imaju mrvicu srama, zbog sveg onog jeda i one pene što su prosuli pre tri nedelje, potrudili bi se da makar i ovlaš sačuvaju privid nepristrasnosti i objektivnosti. Ma jok!
Kad kritikuju „Vučićevu diktaturu“, usne im se od gorčine skupljaju kod prve reči. Ali kad izgovaraju drugu, milina i nekakva toplina šire im se po donjem stomaku i oko prepona. Pomisao da su oni na vlasti diktatorskog režima dovodi ih u predorgazmičko stanje.
Ali neće vladati!