Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju, a najvažnija novina koju taj zakon predviđa je da će sve pruge kojima vozovi idu brzinom od preko 100 kilometara na sat ubuduće morati da imaju zaštitne ograde što će u mnogome povećati bezbednost, izjavio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
- Pruge će biti bezbednije i više neće lako da se prelaze mimo mesta koja su određena pa će biti sačuvani mnogi životi - rekao je Vesić gostujući na televiziji Prva i dodao da je ovaj zakon potpuno usklađen sa svim propisima Evropske unije.
Naveo je da će postavljanje zaštitnih ograda biti moguće i na prugama na kojima se vozi sporije, ukoliko upravljač pruge to smatra neophodnim.
- Do sada nije postojala zakonska obaveza za postavljanje zaštitnih ograda kao sada a u naseljenim mestima ove ograde koje služe za bezbednost istovremeno će biti zaštita od buke jer to je takođe naša obaveza prema zakonu o buci - da tamo gde pruga prolazi kroz naseljeno mesto budu postavljene barijere kao zaštita od buke - rekao je Vesić.
Kada su u pitanju železnički prelazi, ministar je naveo da Srbija ima više od 2.000 železničkih prelaza i da se od 2008. godine, od kada se vodi statistika nesreća na njima, na 442 prelaza dogodila makar jedna nesreća.
Od toga se, kako je rekao, na 19 prelaza dogodilo više od pet nesreća, dok su se na ukupno 67 prelaza, računajući i ovih 19, dogodile više od tri nesreće.
Vesić je naveo da su svi ti prelazi obezbeđeni signalizacijom prema zakonu i da je kompanija Infrastruktura železnice Srbije uradila sve što joj je zakon nalagao da se obezbede svi prelazi na kojima su se dogadjale nesreće.
Očigledno je potrebno da se učini nešto dodatno u cilju povezćanja bezbednosti na njima, kao što su postavljeni dodatni saobraćajni znaci na auto-putevima koji upozoravaju vozače da voze u suprotnom smeru iako je to više od onoga što zakon kojim se reguliše bezbednost na putevima nalaže.
- Time se bavi "Infrastruktura železnice Srbije". Oni snimaju sve železničke prelaze i očekujem da će veoma brzo izaći sa predlogom šta treba da se učini, prvo na tih 19 najkritičnijih prelaza, a onda i na ostalim - rekao je Vesić i dodao da će predlog dobiti podršku resornog ministarstva jer je to važno da se uradi.
Govoreći o ulaganjima u železničku infrastrukturu, ministar je pomenuo novu brzu prugu od Novog Sada do Subotice čije testiranje, naveo je, počinje 23. septembra.
Podsetio je da je juče iz Mihnena krenula lokomotiva “Dojče Bana” koja testira samu prugu, kontaktnu mrežu i sisteme koji se nalaze na njoj.
- Testiranje će trajati do 10. oktobra, a onda počinjemo uvođenje vozova na probne vožnje kako bismo bili spremni da 25. novembra, kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio, pustimo u saobraćaj novih 108 kilometara brze pruge između Novog Sada i Subotice - rekao je Vesić.
Kada je u pitanju red vožnje na toj pruzi, ministar je rekao da će prvi voz kretati u pet sati ujutru, a poslednji u 23 sata.
- Imaćemo dve vrste vozova. U jednom satu će ići vozovi koji samo staju u nekoliko stanica od Beograd preko Novog Sada do Subotice, dok će u drugom satu saobraćati vozovi koji će stajati na svim stanicama na brzoj pruzi - pojasnio je Vesić.
Kako je dodao, za održavanje tog reda vožnje nam nisu potrebni novi vozovi već će to moći sa postojećim, dok ćemo, kada budu pušteni u saobraćaj novi kineski vozovi, moći da imamo više polazaka brzih vozova.
Vesić je rekao da ćemo, sa postojećih 76 kilometara brze pruge od Beograda do Novog Sada, imati ukupno 184 kilometara brze pruge.
Istakao je da je cilj da brzom prugom budu povezani Beograd i Budimpešta.
- Naši mađarski prijatelji takođe rade svoj deo brze pruge, to je oko 160 kilometara i ona bi trebalo da bude gotova do kraja 2026. godine - rekao je Vesić i dodao da će se brzim vozom od Beograda do Budimpešte stizati za dva sata i 45 minuta.
Naveo je da to pokazuje koliko Srbija napreduje.
- Sve što radi predsednik Vučić u infrastrukturi, a nikada se ovoliko nije radilo, je važno. Važne su i brze saobraćajnice i auto-putevi i novi mostovi, ali nigde se ne vidi takav tehnološki napredak Srbije kao kada je u pitanju brza pruga jer to znači ulazak naše zemlje u 21. vek - rekao je Vesić.
Naveo je da se očekuje da će do kraja ove ili početkom sledeće godine biti raspisani prvi tenderi za brzu prugu od Beograda do Niša, koja će biti duga 230 kilometara.
Kazao je da će se ta pruga raditi drugačije u odnosu na brzu prugu od Novog Sada do Subotice, koja je tokom izgradnje bila potpuno zatvorena za saobraćaj.
- Pruga od Beograda do Niša će se raditi u ‘prozorima’, kao što se sada radi pruga Niš-Dimitrovgrad gde 36 sati radimo, pa 36 sati ide saobraćaj - pojasnio je Vesić.
Naveo je da će se raditi i rekonstrukcija pruge Beograd-Bar koja je, kako kaže, jedna od najzahtevnijih pruga u Evropi i njena obnova će biti značajna i za Srbiju i za Crnu Goru.
- Uradili smo rekonstrukciju pruge od Resnika do Valjeva, a sada nas čeka rekonstrukcija pruge od Valjeva do Vrbnice što je naš deo pruge Beograd-Bar - rekao je Vesić.
Podsetio je da se trenutno rade pruga Sobovica-Lužnice, železnička obilaznica oko Niša, kao i rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad.
Naveo je da će početkom sledeće godine biti završeno 23 kilometara pruge između Niša i Brestovca.
- Konkurisali smo za sredstva EU za prugu između Brestovca i Preševa. To je naš deo pruge, oko 135 kilometara. Pored toga, zajedno sa Severnom Makedonijom konkurišemo i za njihovih 50 kilometara kako bismo imali prugu od Brestovca do Skoplja - rekao je Vesić.
Takođe, naveo je planirano da se ovaj projekat uključi i Grčka koja će krenuti u projektovanje svoje brze pruge od Soluna do Idomenice, što je na granici između Severne Makedonije i Grčke.
- Oni već rade rekonstrukciju postojeće pruge između Soluna i Atine što znači da ostaje samo da se poveže Skoplje sa Idomenicom, a kada to bude urađeno, uz pomenutu prugu koja će se raditi do Budimpešte, imaćemo ukupno 1.520 kilometara brze pruge između Budimpešte i Atine - rekao je Vesić i zaključio da je će to doneti napredak i Mađarskoj i Srbiji i Severnoj Makedoniji i Grčkoj.
Kurir.rs