U Višem sudu u Beogradu danas je održan parnični postupak protiv Vladimira i Miljane Kecmanovića, oca i majke dečaka ubice, kao i Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" na Vračaru gde je 3. maja prošle godine dečak ubica ubio devet svojih vršnjaka i radnika obezbeđenja Dragana Vlahovića.
Ovaj parnični postupak protiv dečaka ubice, njegovih roditelja i vračarske škole podneo je oštećeni dečak (15) koji je teško ranjen u masakru. Na današnjem ročištu roditelji povređenog dečaka ispričali su kroz koju dramu su prošli tog dana, ali i nakon toga.
- Sin me je tog jutra pozvao u 8.45 sati na telefon i rekao: "Tata ja sam pogođen, dođi po mene!" Tako sam saznao da se nešto dešava, ali nisam znao ni približno da je toliko loše. Kada sam stigao, raspitivao sam se gde mi je dete. Išao sam u Klinički centar, a zatim sam otišao u Tiršovu, našaosam gde mi je dete - kaže za govornicom otac ranjenog dečaka i dodaje:
- Zatekao sam sina živog. Bio je u sobi sa prijateljem, ali tada nisam razgovarao sa njim jer su inspektori bili oko njega. Bitno je da je živ, tako sam mislio.
Kako je zatim objasnio otac dečaka, njegov sin je imao jednu ranu u butinu.
- Bio je tri dana u bolnici, a zatim je izašao. Pričao sam sa njim o tom danu i rekao mi je: "Tata on je imao crvene oči, kao đavo! Nikada tako nešto nisam video!" Rekao mi je da je sa sobom povukao i dve drugarice koje bi sigurno bile streljane - kaže potresno otac ranjenog dečaka i dodaje:
- Preskakao je svoje krvave i mrtve drugare kako bi preživeo i pobegao.
Kako kaže, njego sin se od tada nalazi u lošem psihičkom stanju.
- Dugo nije hteo da razgovara sa nama. Nije hteo ni reč da prozbori sa svojim drugarima. Bukvalno mu nekad izvlačimo reči kako bi nešto saznali. Jednom rečju nije dobro. Ima i bolove u butini i oko rane pogotovo kada dolazi promena vremena. Tada zna da dobaci: "Evo me ko baba, opet će promena vremena..." Tako živi. Hteo bi da dodam da moj sin od početka ide na grupne i individualne psihoterapije, uzima lekove za spavanje, ali ne spava. Kada čuje neki šum, petardu skače totalno se izbezumi. Nije pri sebi, svi ga smirujemo, jako je teško da gledaš svoje dete u tom stanju - kaže on i dodaje:
- Poremećeno mu je celo detinjstvo. Kada se vozi autobusom i naprimer vozač naglo zakoči on upamćeno zove mene ili moju suprugu "da pita šta da radi, da li da izlazi iz prevoza". U takvom je stanje, nažalost.
Inače, u ovo je jedan od parničnih postupaka koji su protiv roditelja dečaka ubice pokrenuli roditelji ranjene dece iz OŠ Vladislav Ribnikar.
(Kurir.rs/Branka Travica)
BONUS VIDEO