Radmila Živković (Kruševac, 14. januar 1953) bila je filmska, pozorišna i televizijska glumica. Karijeru je počela krajem šezdesetih, da bi otad igrala u nekoliko desetina filmova. Legendarna glumica, danas je preminula, a pre nekoliko godina za dlaku je izbegla smrt, zajedno sa svojom ćerkom, kada su imale saobraćajnu nesreću, koja je mogla da se završi kobno.
Istaknuta glumica i njena naslednica pre nekoliko godina doživele su strašnu saobraćajnu nesreću u kojoj im je obema bilo narušeno zdravstveno stanje, te su u Crnoj Gori u bolnici morale da ostanu više od planiranog. Kako je tekao epilog događaja svojevremeno je Radmila ispričala za "Story".
- Sve se desilo iznenada. Moja ćerka Bojana i ja bile smo u taksiju kada je na nas kolima naleteo taj čovek. On je u krivini prešao na našu stranu preko pune linije i pri velikoj brzini zakucao se u naše vozilo. Mi smo išli 28 kilometara na sat, taksista je vozio u drugoj brzini, a taj čovek koji nas je udario nije poštovao saobraćajne propise i kretao se prebrzo. Pritom je sve vreme razgovarao telefonom, to sam videla jer sam sedela napred. Pojas i vazdušni jastuci spasli su mi život, ali i slomili rebra. Potpuno smo razvaljene – potreseno je ispričala Radmila nekoliko dana nakon nemilog događaja.
Njena ćerka je, međutim, izvukla deblji kraj.
- Bojana je sedela pozadi i ničeg se ne seća. Ima potres mozga, polomljenu gornju vilicu, izbijene zube, isečenu usnu, desni su joj pokidane, sva je naduta, ima šavove spolja i iznutra… Pretrpela je ozbiljne stresove i traume. Rekli su nam da će kost najmanje šest meseci morati da zarasta, a posle ćemo videti šta može da se uradi. Smeštena je u Risnu jer su tamo neurolozi, dok sam ja zbog polomljenih rebara primljena u Kotoru. Izašle smo iz bolnice prošle srede i sada smo do daljnjeg u Tivtu. Moramo da idemo u Podgoricu gde mojoj ćerki treba da se uradi maksilofacijalni snimak. Obe primamo injekcije protiv bolova i pijemo antibiotike. I ja i Bojana imamo modrice po celom telu. Postavljene su mi trake preko grudi i leva rebra su mi pukla, dok mi je grudni koš potpuno nagnječen. Mogu samo do toaleta i nazad. Dobro je da smo izvukle žive glave, to je najvažnije – izjavila je ona tada.
Nakon izlaska iz bolnice Radmila i Bojana saznale su ko je glavni krivac za udes.
- Saznala sam da je nesreću izazvao Rus, inženjer naftne industrije Ruske Federacije iz Volgograda. On je trenutno u pritvoru u Spužu zato što je napravio teško krivično delo protiv bezbednosti i goni ga javni tužilac jer nas dve zaista imamo ozbiljne telesne povrede. Kasnije sam saznala da je vozio brzo jer je žurio na aerodrom da sačeka ženu i maloletnu decu. Taksi je potpuno polomljen, a dečko koji nas je vozio takođe je povređen. Rusu nije bilo ništa, on je najbolje prošao. Čula sam da je već angažovao skupocenu advokatsku kancelariju iz Podgorice, a nije se setio da pita kako smo nas dve. Čovek brine za svoju porodicu i baš ga briga za druge. Za ceo život mogao je da nas unesreći. Videćemo šta ćemo dalje raditi. Svašta će tu biti, ali neću odustati zbog svog deteta. Samo nju imam – zaključila je Radmila tada.