Jedanaest meseci nakon početka rata Gaza je postala epicentar širenja zaraze tzv. superbakterijama. Bakterije otporne na antibiotike naučnici su odavno prepoznali kao jednu od najvećih opasnosti za globalno zdravlje, a ratna područja posebno su plodno tlo za njihovo bujanje.
Gaza, u kojoj se ne nazire kraj ratnim operacijama od početka oktobra, odavno je u "crvenom" kad je reč o infekcijama. Portal Politiko piše da su tamošnji lekari prisiljeni da amputiraju udove dece kako bi zaustavili širenje bakterija.
Svetski stručnjak za antimikrobnu rezistenciju (AMR) i regionalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za Istočni Mediteran Hanan Balki Politiku je potvrdila da je situacija "kritična" i poslala upozorenje zemljama u okolini.
"Vidim da sve što se događa u Gazi vodi prema katastrofalnom porastu otpornosti na toj palestinskoj teritoriji, a to će se sigurno preliti i na bolnice u regiji", izjavila je Balki koja se nedavno vratila iz posete Gazi kako bi proverila situaciju u tamošnjem zdravstvu.
Balki su dočekale scene kakve se mogu očekivati u uslovima 11-mesečnog bombardovanja - uništena zdravstvena infrastruktura, nedostatak čiste vode i loši sanitarni uslovi.
"U kratkom vremenu, ako već nije, proširiće se na Evropu, SAD, na istok i jug. Biće svuda", upozorila je Balki, objašnjavajući da deo krize uzrokuje nedostatak ključnih lekova.
Otkriće penicilina 1928. promenilo je medicinu, pokrenuvši talas novih antibiotika koji su značajno povećali otpornost na svakodnevne infekcije, podseća Politiko.
Ipak, prekomerna upotreba i zloupotreba tih lekova, uz kolaps u otkrivanju novih antibiotika, omogućili su bakterijama da se prilagode i postanu otporne.
Samo 2019. godine infekcije otporne na lekove doprinele su smrti pet miliona ljudi širom sveta, a uz to su izazvale 1,3 miliona smrtnih slučajeva. U najgorem scenariju, čovečanstvo bi moglo da se vrati u doba pre penicilina.
Problem koji ima Gaza događa se i u drugim ratom pogođenim područjima, poput Ukrajine. Gde god sukobi uništavaju zdravstvene sisteme, stvaraju se uslovikoji ubrzavaju širenje antimikrobne rezistencije (AMR). Stručnjaci upozoravaju da bi njegovo širenje iz ratnih zona moglo da dovede do javnozdravstvene krize neviđenih razmera u nadolazećim godinama. Ova kriza deo je šireg izazova koji preti potkopavanju moderne medicine, čineći infekcije sve težima za lečenje i potencijalno poništavajući decenije medicinskog napretka.
Odranije je poznato da rat povećava rizik od razvoja otpornosti bakterija na lekove, ali naučnici još uvek proučavaju kako se tačno to događa i u kojoj meri.
"Suočeni s bujicom infekcija, lekari gotovo da nemaju ništa čime bi ih lečili. Nemaju pristup testovima, laboratorijima ili osnovnim lekovima. To čini otpornost na lekove verovatnijim ishodom", rekao je Samir Sah, direktor programa za Medicinsku pomoć Palestincima, Politiku.
"Nedostatak lekova doprinosi antimikrobnoj rezistenciji (AMR) jer može dovesti do nepravilne upotrebe lekova i otežati dovršavanje terapije antibioticima," rekao je Sah.
To dodatno pogoršava činjenica da su ljudi raseljeni i suočeni sa svakodnevnim izraelskim bombardovanjima širom Gaze pa je praćenje pacijenata teško ili čak nemoguće, objasnio je Sah.
Prema Balki, Gaza bi mogla da bude najopasnije mesto za razvoj bakterija otpornih na lekove u svijetu, ali nije jedino. Među potencijalnim epicentrima su Sudan, gde uslovi nisu puno bolji nego u Gazi, ali i Ukrajina.
U Ukrajini je AMR već bio veliki problem i pre sukoba 2022. godine.
"Otpornost na lekove mogla bi biti jedan od najgorih ishoda rata u Ukrajini", smatra i Dmitro Skirhiko, lekar opšte prakse iz Kijeva.
Za razliku od Gaze, naučna infrastruktura u Ukrajini nije u velikoj meri uništena.
Jarno Habiht, predstavnik WHO-a u Ukrajini, rekao je da zemlja sada ima stotinu laboratorija koji prate bakterije otporne na lekove, a 2017. bilo ih je tri.
Međutim, problem je u tome što su ukrajinske bolnice pod velikim pritiskom, a zdravstveni radnici prisiljeni da donose brze odluke. Ako ranjeni pacijenti ne napreduju nakon početka terapije antibioticima, lekari ih mogu prebaciti na drugi lek. Proces se ne kontroliše kao pre rata.
"Glavni zadatak lekara je spasiti život pacijenta i možda nemaju pet ili šest dana da čekaju rezultate laboratorijskih ispitivanja pre nego što donesu odluku o lečenju", objasnio je Habiht.
U Gazi laboratorije više ne postoje: Sva testiranja na AMR odvijaju se u drugim ustanovama. Prema Antoanu Abu Fajedu, nemoguće je izračunati širenje bakterija otpornih na lekove u Gazi zbog stepena razaranja. Međutim, sve što je poznato o AMR-u i ratnim zonama ukazuje na to da je samo pitanje vremena kada će svijet platiti "visoku cenu", kazao je on.
"Ljudi ne razumeju da ovo nije nešto što će utiecati samo na Gazu. Uticaće i na ceo svet, a Izrael će biti prva pogođena strana zbog prenosa", smatra Abu Fajed, mikrobiolog na Američkom univerzitetu u Bejrutu.
Stručnjaci za AMR, poput doktorike Balki, uvereni su da dolazi globalna zdravstvena kriza. "Nema sumnje da je AMR prisutan u Gazi. Gaza će verovatno biti mesto nastanka mnogih otpornih bakterija koje će se proširiti širom sveta", upozorila je.
Kurir.rs/Politico/Preneo: D. P.
Bonus video: