Naš poznati pisac i dobitnik nekoliko književnih nagrada Marko Krstić već godinu dana na čelu je Etnografskog muzeja u Beogradu. On polako uspeva da sprovodi svoju viziju da ovakva mesta moraju da budu živa, interaktivna i zabavna. Za Kurir Krstić govori povodom jubileja 120 godina od prve samostalne izložbe, ali najavljuje i novu stalnu postavku.
Na koji način je Etnografski muzej u Beogradu obeležio 120 godina od prve stalne izložbe?
- Nizom manifestacija u trajanju od četiri dana, od 19. do 22. septembra. Dani Muzeja počeli su u četvrtak, kada smo održali tri stručna panela, na kojima smo predstavili digitalne inovacije važne za sve muzeje u Srbiji. U prvom se govorilo o zajedničkom projektu na inicijativu Sekretarijata za javne politike "Jedna ulaznica, četiri muzeja", koji je Etnografski muzej oberučke prihvatio i pozvao Muzej Jugoslavije, Prirodnjački muzej i Muzej nauke i tehnike, kao i druge ustanove, da se priključe nečemu što se prvi put kao praksa uspostavlja u Srbiji. Dakle, posetioci će moći da onlajn kupe jednu kartu uz koju će moći da obiđu četiri muzeja.
Jedna od tema bila je digitalizacija.
- Istog dana na drugom panelu "Digital u muzeju" bilo je reči o digitalizaciji u muzejima i tehnoloških inovacijama koje su već ušle u evropsku praksu. U narednih godinama to će postati praksa i kod nas, s ciljem povećanja vidljivosti i posećenosti muzeja. To je put kojim svi srpski muzeji treba da krenu. Treći panel bio je posvećen pirotskom ćilimu i njegovom značaju kao delu nematerijalne kulturne baštine. Na sam Dan Muzeja 20. septembra otvorena je izložba "Memorija - terenska istraživanja Etnografskog muzeja", kojom posebno ističemo identitet i kontinuitet istraživanja na svim prostorima gde se nalazi srpski narod i srpsko nasleđe. Sama izložba, pored retrospektive predmeta koje su kustosi muzeja pronašli tokom jednog veka, obogaćena je i savremenim tehnološkim iskustvima i tehnologijama - posetioci će moći da dožive eksponate koristeći MP4 plejere i slušalice, a vođenje izložbe, koje je urađeno preko aplikacije, na srpskom i engleskom jeziku, prilagođeno ambijentu i narativu, aktiviraće sva čula, a određene običajne tradicionalne prakse biće dostupne kroz proširenu realnost. Pored toga, digitalna mapa putem ekrana osetljivog na dodir posetiocima pruža mrežu preciznih lokacija na kojima su predmeti pronađeni, kao i dodatne informacije o eksponatima. Izložbu je otvorio ministar kulture Nikola Selaković. Cena ulaznice do kraja oktobra biće zato simboličnih 120 dinara.
Godinu dana ste na čelu Etnografskog muzeja. Kako ste zadovoljni time što ste uradili?
- Uvek može bolje, i biće bolje. Vodim se da time da je vizija važnija od revizije i nastavljamo dalje sa idejom da Etnografski muzej ostane čuvar nasleđa srpskog identiteta i da postane jedna od najposećenijih tačaka za sve građane Srbije, ali i za sve strane turiste koji dolaze u Srbiju.
Koja je vaša vizija i plan za dalje?
- Etnografski muzej, nakon 23 godine, radi na pripremi nove stalne postavke, koju ćemo otvoriti za Ekspo 2027. godine. To je strateški cilj i već radimo na tome.
Kažete da muzeji treba da postanu prve turističke tačke za strance, a opet domaća publika nije zainteresovana da uđe u njih. Kako ih približiti mladima? Može li muzej da bude kul, odnosno po meri generacija Z i alfa?
- Ne bih rekao da nije zainteresovana, naprotiv. Samo treba pronaći način da publika bude motivisana nečim što će da je podstakne. Mi radimo na tome jer razumemo 21. vek, ukratko, tradicija i komunikacija na jednom mestu. Zar to nije kul?