REPORTER KURIRA U GRADU NA SEVERU RUSKOG ARKTIKA: Ovde je surova priroda istrebila i najjaču životinju
Mi živimo tamo gde su izumrli mamuti, glasi jedan od slogana Saleharda, grada sa šezdesetak hiljada duša, u kojem se temperature spuštaju i pedeset stepeni ispod nule i gde vladaju zima i večiti mrak
Mi živimo tamo gde su izmurli mamuti, glasi jedan od turističkih slogana Saleharda, grada sa šezdesetak hiljada duša na krajnjem severu ruskog Arktika. U toj kratkoj rečenici sažeta je bogata praistorija, veličanstvena, ali i surova priroda koja je istrebila čak i najjaču životinju kao što je mamut, ali koja svojom lepotom i bogatstvom neumitno privlači najizdržljivije - i ljude i životinje. Tu nema mesta za slabosti i opuštanja. Zimi se temperature spuštaju pedeset stepeni ispod nule, ali to je manji problem od nezaustavljivog vetra - purge, koji ispuni sav prostor takvom žestinom da i po nedelju dana ne može da se izađe iz kuće ili „čume“, tradicionalnog šatora u kojima i dan-danas žive arktički starosedeoci. Igra vetra koji zaglušuje sva čula, vrtoglava piska i iskonska snaga odavno provejavaju ne samo tundrom i beskrajnim ledenim pokrivačem već su svoje mesto još pre mnogo vekova pronašli u mitovima, bajkama i basnama arktičkih naroda.
Šezdeset i šesta paralela
Mamut! Ta reč u sebi nosi snagu veću od slona, prohujalost vekova i svu težinu života na Jamalu. Salehard je glavni grad Jamalsko-Nenečkog autonomnog okruga, jedini grad na svetu koji se nalazi tačno na polarniku, na šezdeset i šestoj paraleli. Ovde vladaju zima i večiti mrak većim delom godine, zatim slede bele noći, duvaju najjače purge i temperature se spuštaju tako duboko ispod nule da je to ostatku sveta teško za poverovati. U ovakvoj klimi Rusi su, jedini pored Norvežana, izgradili nekoliko velikih gradova. Ruski Murmansk sa skoro 300.000 stanovnika najveći je arktički grad bez premca. Dugo sam boravio na severnoameričkom Arktiku, gde najveći „gradovi“ ne prelaze 5.000 duša. Posetio sam i norveški Noriljsk i Tromzo i bio sam nadomak severnog pola na arhipelagu Svalbard. Nigde nisam video tako lepo uređeno naselje kao što je Salehard. Besprekorno čisto, sa širokim bulevarima, autobuskim stajalištima koja imaju prostorije s grejanjem. Celo naselje kao da je tek našminkano: fasade su nove ili se upravo obnavljaju. Zbog dugih polarnih noći, zgrade su šarene i deluju toplo i veselo. Stigao sam usred arktičkog leta. Po mom dolasku je zabeležena najviša temperatura ikada - 21,5 stepeni! Domaćini mi rekoše da sam toplo vreme doneo iz Srbije, jer je usledio paradoks - srpski septembar postao je hladniji od arktičkog! Dvadesetak arktičkih stepeni nisu isti kao kod nas, pa su jakna i džemper ipak bili obavezni i na tako visokoj temperaturi. Pred kraj mog boravka spustila se severna magla, sve nas obuhvatila, pa su letovi i trajekti tog dana prestali da saobraćaju. Na dalekom severu uvek sve zavisi od vremenskih uslova - svi planovi zavise od otvorenog arktičkog neba.
Jamal je - kraj zemlje
Za Jamal kažu da je - kraj zemlje! Ili njegov početak? Tek, dalje od Jamala se ne može - tu su ledeni okean i Severni pol. A početak i kraj Jamala, to je nacionalni muzej, ogromno novo zdanje koje se tek širi i rekonstruiše, ali je nezaobilazno u svakoj poseti Jamalu. Samo tu se na jednom mestu mogu videti: originalni ogromni skelet mamuta, mumifikovana beba mamut pronađena u jednom selu i džinovska mumifikovana mamutska noga. Kosti, zubi i rogovi mamuta ređaju se kao nepregledni niz čudesne istorijske slagalice. Ne zna se tačno ni kada su ni zašto mamuti izumrli u većem delu planete pre desetak hiljada godina. Verovatno ih je savladala klima, ljudi su ih previše lovili sladeći se njihovim mesom. Izolovane populacije su preživele najduže baš u Sibiru, možda do pre manje od četiri hiljade godina. To bi značilo da su mamuti trčkarali sibirskim tundrama hiljadu godina posle gradnje piramida u Gizi!
Muzej u koji sam stigao nosi ime Ivana Semejnoviča Šemanovskoga i prvo su mi pokazali njegovu sliku. Iznenadio sam se ugledavši sveštenika. Bio je arhimandrit Ruske pravoslavne crkve rođen 1873. godine, istoričar i etnograf i osnivač prvog jamalskog muzeja. Život je okončao tokom revolucije, pa mu se ne zna tačna godina smrti, možda u bitkama u Turkmenistanu u doba kada je sveopšti haos stihijski oduzimao živote krivih i nevinih, crvenih i belih, civila i ratnika.
Sve je ovde vezano za mamute - suveniri, skulpture i bajke. Vrsni umetnici svakodnevno vredno stvaraju umetnička dela od mamutskih kostiju. Bilo mi je neverovatno da suvenire od originalnih mamutskih kostiju prodaju turistima, ali su iznenađenja tek sledila. Posebna vrsta umetnosti u Salehardu je rezbarenje scena života iz tundre u mamutskim kostima. Majstorskom rukom izrezbareni su ribe i ljudi, medvedi, lisice, mamuti, tradicionalna odeća. Napravljena je posebna izložba umetničkih dela na kostima od mamuta. Oduzima dah spoj sadašnjice u drevnosti i drevnosti u sadašnjosti, prepletenih sa svežim dahom nadolazeće zime.
Ostali su u srcima
- Zakazan ti je umetnički čas, naučićemo te kako da rezbariš mamutske kosti - reče mi Jevgenija Titovska, moj glavni vodič po Jamalu, koja mi je za ovih nekoliko dana postala i draga prijateljica. U radionici me je čekao nasmejani umetnik, predstavnik hantskog naroda. Postavio me je za sto sa alatkama nalik zubarskom priboru. Mogao sam da biram koji vrh bušilice ću izbarati, a majstor je, da mi olakša, na komadu mamutske kosti već nacrtao simbole svog naroda. Trebalo je samo po njima da pažljivo dubim kost i čudesno delo će se stvoriti pred našim očima. Odmah me je zapahnuo miris kao iz zubarske ordinacije. Majstor je pomogao mojoj ruci da bušilicom pažljivo dubim mamutsku kost, da iz nje izvlačim praistorijske čestice, u nju unosim svoje biće i osećam snažnu duhovnost naroda koji je nadživeo mamute, koji ih je davno lovio i sačuvao kroz milenijume na najtoplijem i najsigurnijem mestu - u njihovim srcima.
DEO SVAKODNEVICE I ŽIVOTA
Ogromni mural na zgradi u centru grada Saleharda
Priča o mamutima teče po celoj jamalskoj zemlji, po najudaljenijim krajevima u kojima se još uvek lako mogu pronaći ostaci džinovskih životinja koje otopljavanje klime sve više izbacuje na površinu. Mamut je ovde deo svakodnevice i života. Ogromni mural u centru Saleharda prikazuje razigrane mamute koji bi, čini se, tako u igri sasvim slučajno mogli da zgaze prolaznika kao mrava pretvorivši ga u mrlju na asfaltu. Kod najznačajnije luke na reci Ob, jednoj od najvećih reka sveta, pravom slatkovodnom moru, gde se često ne vidi druga obala, već samo beskrajni talasasti vodeni tepih do beskraja, putnike dočekuje gigantska skulptura mamuta. Nastala je saradnjom umetnika iz raznih krajeva Rusije. Zimi je povremeno presvlače u toplu odeću, pa je to najveća ruska skulptura pokatkad odevena u crveni topli džemper, kapu i šal kad temperatura padne duboko ispod nule. Deset metara visok mamut od bronze postao je i zvanično deo slovenskog folklora, stao rame uz rame s Deda Mrazom, odeven čak u sličnu toplu odeću.
IZDVOJEN CELOKUPAN DNK
Mamuti su još uvek među nama
Pre nekoliko meseci iz mumifikovanog mamuta starog oko pedeset i dve hiljade godina izdvojen je celokupan DNK mamuta, uključujući njegovu strukturu. Bliži se trenutak kada će naučnici moći da učine da mamuti ponovo trče sibirskim tundrama! Oživljavanje izumrlih vrsta sa sobom nosi velike rizike i moralna pitanja. Dok sam se šetao jamalskom tundrom, nisam sumnjao ni trenutka: mamuti su još uvek među nama, u snovima, maštanju, u srcima svakog Jamalca.
Viktor Lazić