Milo Rau (Bern, 1977) reditelj je, pisac i rezidencijalni umetnik u NTGentu, a od prošle godine i umetnički direktor Bečkog festivala (Wiener Festwochen). Studirao je sociologiju, germanistiku i romanistiku u Parizu, Berlinu i Cirihu, gde su mu, između ostalih, predavali Pjer Burdije i Cvetan Todorov. Kritičari ga nazivaju „najuticajnijim“ (Cajt), „najnagrađivanijim“ (Suar), „najinteresantnijim“ (Standard), „najkontroverznijim“ (Republika), „najskandaloznijim“ (Njujork tajms) ili „najambicioznijim“ (Gardijan) umetnikom našeg vremena.
„Do sada je potpisao više od 50 predstava, filmova, knjiga i akcija, a njegove pozorišne produkcije prikazivane su na svim značajnim međunarodnim festivalima, uključujući i Bitef – njegova predstava Orest u Mosulu otvorila je 53. Bitef, dok je na 50. Bitefu gostovao sa delom Saosećanje. Istorija mitraljeza. Ove godine u glavnom programu gledaćemo njegovu hvaljenu predstavu Antigona u Amazonu. Ovo će ujedno biti i njegov prvi dolazak na Bitef”, izjavio je umetnički direktor i koselektor festivala Nikita Milivojević.
Dramaturškinja i koselektorka Tijana Grumić dodala je da Rau savremenu Antigonu smešta u amazonski kontekst iz posebnog razloga.
„Za potrebe rada na ovoj predstavi Rau sa timom odlazi u Brazil, gde šume i prirodu proždiru kapitalizam i vatra i gde 1% stanovništva poseduje 45% zemlje, i realizuje predstavu sa MST (Movimento dos Trabalhadores Sem Terra), najvećim (zemljo)radničkim pokretom bez vlasništva nad zemljom”, navela je ona.
DESET PREDSTAVA U GLAVNOM PROGRAMU
Pored Antigone u Amazonu, veliku pažnju privukla je još jedna brazilska priča. Karolina Bjanki i njena plesna trupa Kara de kavalo u Beograd stižu na talasu brojnih uspeha i nagrada koje je osvojila predstava Trilogija Snaga kučke - I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo. U ovom hrabrom radu Bjanki na radikalan način pristupa temi seksualnog nasilja, analizirajući radove drugih umetnica, baveći se sopstvenim iskustvom, da bi na kraju otišla korak dalje stavljajući sebe kao izvođačicu u ekstremne okolnosti uzimanja GHB-a na sceni (supstanca koju predatori koriste za fizičko onesposobljavanje žrtve pre napada).
Svega nekoliko meseci nakon svetske premijere na ovogodišnjem Festivalu u Avinjonu, beogradska publika imaće priliku da pogleda hvaljenu predstavu Hekuba, ne Hekuba Tijaga Rodrigeša. Nastala u produkciji Komedi franseza, čuvenog pozorišta koje prvi put dolazi na Bitef, ova predstava u Beograd dovodi vrhunsku postavu francuskih pozorišnih zvezda koje će oživeti mit o Hekubi na originalan način.
Nastavljajući da otkriva mlade zvezde regiona, selektorski tim uvrstio je u glavni program i predstavu Pukotina Jana Krmelja, koji je za ovu predstavu dobio Borštnikovu nagradu za režiju. Hrvatska autorka Jasna Žmak stiže sa predstavom this is my truth, tell me yours, u kojoj se na duhovit način bavi odnosom prema umetničkom polju sopstvenog stvaranja - dramaturgiji.
Prateći program Bitefa počinje već večeras, kada se u Luci Beograd otvara 12. festival savremenog cirkusa Cirkobalkana. Ove godine jubilarno 25. izdanje obeležiće Bitef Polifonija, dok će festivalski život započeti novi program Teorijska fešta - teorijska platforma koju uređuje prof. dr Ana Vujanović. Susreti sa autorima još jednom će okupiti Bitefovu vernu publiku i autorke i autore predstava, podstičući razmenu ideja i utisaka u znatno neformalnijem okruženju.
Ulaznice za festival mogu da se kupe onlajn, na festivalskom sajtu, sa popustom od 10%. Po redovnim cenama ulaznice mogu da se kupe i na blagajni Bitefa, koja je i ove godine otvorena u festivalskom pres centru, na prvom spratu MTS dvorane (Trg Nikole Pašića).
58. BITEF U DRUŠTVU PRIJATELJA
Direktor Bitef teatra Miloš Latinović podsetio je na pedeset osam godina dugu istoriju Bitefa, zbog čega ovaj festival s pravom važi za najbolju tradiciju ne samo Beograda, već Srbije i regiona. Prisutnim novinarkama i novinarima ovom prilikom obratila se Nataša Mihailović Vacić, Sekretarka za kulturu Grada Beograda i predsednica Odbora festivala. Na tragu slogana ovogodišnjeg Bitefa – Lepota (ne)će spasiti svet – ona je izjavila da lepota može biti način otkrivanja istine, ali ne nužno i spas.
„Lepota više ne nudi jasne odgovore već podstiče na kritičko preispitivanje stvarnosti. U svetu u kom živimo, umetnost i lepota postaju sredstvo za kritiku, a ne spas. Lepota podstiče unutrašnju snagu za promenu, koja je uvek i trebalo bi da bude, najpre lična”, kazala je Mihailović Vacić.
(Kurir.rs/M.J)
BONUS VIDEO: