Danas je jedan od velikih praznika, takozvani ženski praznik, Mala Gospojina. U narodu se ovaj praznik slavi uz živopisne običaje, uglavnom posvećene rađanju. Veoma je cenjen kod Srba, a u većini mesta održavaju se vašari i druge svečanosti, proslave i molitve.
Takođe, na Malu Gospojinu mnogi planiraju i ugovaraju svadbe i venčanja, jer, prema predanju, ona mladencima, verenim, i venčanim na ovaj dan daruje posebnu blagoslov. Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine.
U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izlegnuti u ove dane biće dobre nosilje.
Veruje se da ako na ovaj praznik bude vedro, bez oblaka i ako se vidi sunce tokom većeg dela dana, veruje se da će jesen i zima biti blage.