Dijana Stevanović rođena je u Bijeljini, a frizerski posao odveo ju je na mesto kojem nije mogla ni da se nada. Ono što je doživela u Libiji u palati Muamera Gadafija pamtiće celog života.
"Moja majka je godinama kao medicinski radnik radila u vojnoj bazi u Iraku. U Libiju je otišla 1988. godine i tamo je takođe radila kao medicinski radnik. Kada je kod nas počeo rat, sestra i ja smo otišle kod mame gdje smo ostale oko četiri godine, dok se kod nas nije smirila situacija. U Libiji smo pohađale školu i tako sam naučila arapski jezik", kaže Dijana koja pored arapskog, tečno govori još ruski i engleski jezik.
"Od tada, svaki drugi dan sam odlazila u predsedničku rezidenciju u kojoj je živela porodica Gadafi. Ubrzo sam, pored brige o frizuri gospođe Farkaš, počela ulepšavati i ćerke Ajšu i Hanu, ali i lidera Libije Moamera Gadafija," priča Dijana i priseća se prvog susreta sa njim.
"Gospođa Farkaš je preko svojih ljudi insistirala da se upoznamo. S obzirom da mi tada nije rečeno ko me zapravo zove, nego samo da se radi o VIP osobi, bila sam skeptična i obazriva i nisam htjela pristati. Nakon nekoliko insistiranja, ali i kada mi je rečeno o kome se radi, pristala sam. Vrlo brzo našla sam se u rezidenciji gdje sam ulepšavala frizuru prvoj dami Libije. Osim mojim profesionalnim radom, gospođa Farkaš je bila oduševljena i mojim odličnim poznavanjem arapskog jezika "- ispričala je Dijana za portal Bjeljina info.
Susret sa Gadafijem oči u oči
"Madame Farkaš, kako su je svi zvali, u jednom momentu me je pitala da li šišam i muškarce. Nakon što sam potvrdila, zamolila me je da se zadržim još malo kako bih ošišala još nekoga. Iskreno, očekivala sam da će to biti jedan od njihovih sedam sinova, ali sam se iznenadila kada je u prostoriju ušao vođa Libije i to u pratnji svog ženskog obezbjeđenja. U istom trenu me je obuzela trema. On me samo pozdravio na arapskom jeziku i sjeo je na stolicu. Ja sam uzela makaze, ali toliko su mi se tresle ruke da nisam bila uopšte u stanju da ga ošišam. " - prepričava Dijana svoje iskustvo prvog susreta sa Moamerom Gadafijem
"Kako su mi se ruke i dalje tresle od treme, ja sam odugovlačila sa šišanjem. U jednom trenutku me je pitao, da li imam nameru početi, a ja sam se i dalje tresla. Rekla sam mu da bih ja počela raditi, ali da bih rado malo sjela i došla sebi. Začuđeno me je pogledao i obezbeđenju naredio da mi donesu stolicu. Kad sam sela, okrenuo se prema meni i rekao da njega nikad nije niko pitao da li može sesti, uvek su svi čekali da im on to dozvoli. Tada mi je kroz osmeh čestitao na smelosti i hrabrosti. Na tečnom arapskom sam mu rekla, da je pametnije da malo sednem i dođem sebi nego da mu odsečem uho i završim u zatvoru. On se na to ponovo glasno nasmejao, sedeli smo i kratko i razgovarali", seća se Dijana.
Dijana kaže da su tada razgovarali o bivšoj Jugoslaviji pošto je Gadafi bio veliki poštovalac Tita. Znao je i dosta naših reči, jer je veliki broj ljudi iz SFRJ, a kasnije iz Srbije bio zaposlen u rezidenciji - od kuvara, domaćice rezidencije, sofredžije pa sve do domara, bejbisiterke i zdravstvenih radnika. Nakon tog razgovora, uspela je konačno ošišati Moamera Gadafija.
"Odmah posle toga sam postala zvanični frizer rezidencije, a uz to su išle mnogobrojne povlastice. Svaki zaposleni naravno prolazi i detaljne provere, koje znaju trajati i po godinu dana. Nakon godinu dana rada kao frizer u rezidenciji, dobijam zaduženje za nabavku i uvoz svih higijenskih i kozmetičkih preparata za porodicu Gadafi, a po njihovoj želji, najviše sam sarađivala sa brendovima poput La Prairie, Shiseido i Dior. Svi preparati su morali proći dataljne laboratorijske kontrole, a tek nakon toga su dobijali zvanične deklaracije i pečat rezidencije, a taj posao je nosio veliku odgovornost. Kada radite u rezidenciji, vi pored svog osnovnog posla obavljate i druge zadatke koji vam se povjere, a vaši zadaci se konstanto šire" priča Dijana.
"Pohađala sam odličnu i poznatu akademiju u Londonu, troškovi mog boravka i školovanja su u potpunosti bili pokriveni. To je za mene bilo jedno neverovatno profesionalno iskustvo i ja sam porodici Gadafi izuzetno zahvalna na tome," priznaje Dijana.
Nakon povratka u Libiju, Dijanu je dočekalo iznenađenje. Saopštili su joj je da je u pripremi otvaranje "Beauty centra", čiji će vlasnik biti upravo ona, a koji je namjenjen VIP klijenteli Libije, pripadnicima diplomatskog kora i delegacijama koje dolaze u posetu Pukovniku i njegovoj porodici. S obzirom da su njene poslovne obaveze rasle i postale vrlo zahtevne, u rezidenciju su dolazili i drugi frizeri, čak i iz Srbije, ali za sve bitne događaje ona je bila zadužena.
"Zahvaljući mom poslu za porodicu Gadafi, posetila sam mnoge zemlje u Aziji, Africi, Evropi. U ličnoj pratnji Gadafija bila sam 11 godina, skoro na svakom njegovom poslovnom putu. Ta putovanja su znala trajati od tri pa do 15-20 dana. Dok sam radila za njih imala sam privilegiju da upoznam mnoge svetske moćnike, od Berluskonija, Žak Širaka, Toni Blera i njegove supruge i mnoge druge svjetske zvaničnike"- ispričala je Dijana.
Trauma u ratno zahvaćenoj zemlji
"Ja sam izbegla sa porodicom na jedan vrlo traumatičan način. Gadafi je skupio sve svoje ljude koji su radili za rezidenciju i rekao - ko želi može da ide. Nas par je odlučilo da ostane. Međutim, onog momenta kada sam dobila poziv od jednog visoko pozicioniranog čoveka iz naše ambasade koji mi je rekao da dobro razmislim i da je zadnji voz, te da imam rok od 24 sata da napustim zemlju sa svojom porodicom, tada sam shvatila preozbiljnost situacije i odlučila sam da napustimo Libiju" - priča Dijana.
Kaže da su joj libijske kolege pomogle da iz zemlje izvede majku, supruga i dijete i da im je i danas beskrajno zahvalna na tome.
"Naš izlazak iz Libije je trajao četiri dana i to je bilo jako traumatično iskustvo za moju porodicu. Ali izašli smo živi i zdravi. Na ulazu u avion se zadesio jedan od mojih kolega iz rezidencije, pošto je striktno bilo naređeno da iz zemlje može da izađe samo moja majka, dete i suprug, on je okrenuo glavu kako bih u zadnjem minutu i ja ušla u avion. Bio je to 27. februar 2011. godine. Sletili smo na aerodrom u Sarajevo i vratili se u Bijeljinu bez ičega, ali živi i zdravi", priseća se Dijana.
BONUS VIDEO: