Prodala je više od 5.000 dece, a u njenom domu umrlo je 500: Zvali su je gospođa zla, otkriveni su užasi koje je decenijama radila
Vodila je užasavajući posao kao direktorka Društva za dečji dom u Tenesiju. To mesto je uticalo na živote više od 5.000 dece. Još uvek se pamti sve što se dešavalo u domu, ne samo jer su iz njega bila zlostavljana siročat, već jer su bili ukradeni.
Na svetu postoje mesta za koje bismo rekli da su kao ona iz pakla. Istina uvek izađe na videlo, tako je i ona o Džordžiji Tan koja je oko dve decenije zarađivala na otmicama dece.
Naime, ona je vodila užasavajući posao kao direktorka Društva za dečji dom u Tenesiju. To mesto je uticalo na živote više od 5.000 dece. Još uvek se pamti sve što se dešavalo u domu, ne samo jer su iz njega bila zlostavljana siročat, već jer su bili ukradeni.
Malo poznata priča privukla je pažnju autorke fikcije Lise Vingejt kad je videla kasnovečernju TV epizodu "Smrtonosne žene" o gospođi zla, Džordžiji Tan.
"Pitala sam se da li je to istina ili je priča pretvorena u senzaciju za TV. Morala sam znati više" rekla je Vingejtova za BI.
Ukrala više od 5.000 dece iz siromašnih porodica i prodavala ih
Džordžiji Tan posao je cvetao 26 godina, od 1924. do 1950. godine. Procenjuje se da je tokom dve i po decenije otela odnosno ukrala roditeljima oko 5.000 beba i preprodala ih novim porodicama. Decu je krala onima od kojih je to bilo najlakše, od siromašnih porodica. A, iako za to nema nepobitnih dokaza, nije isključeno da se ovim kriminalom nije bavila još i duže.
Ko je bila ozloglašena Džordžija Tan
Imala je 33 godine kad je 1924. iz Misisipija doselila u Memfis u Tenesiju i dobila čelno mesto u organizaciji za pronalaženje novih roditelja i nove porodice nezbrinutoj deci. Organizacija se zvala Tennessee Children’s Home Society i do tog trenutka svoj deo posla s nalaženjem usvojitelji deci naplaćivala je od novih roditelja 7 dolara za usvajanje na području Tenesija. Skroman iznos služio je dobrotvornoj organizaciji kako bi mogla da funkcioniše.
Ali, Džordžiji Tan to nije bilo dovoljno. I preko noći stvari su se promenile. Odjednom je eksplodirao broj usvojene dece. Ali ne bilo kakve i bilo gde. Naknadno će se ispostaviti da je 80 odsto usvojene dece preko organizacije Džordžije Tan išlo usvojiteljima u Njujorku i u Kaliforniji, u bogate delove SAD-a. Njena omiljena shema bila je vožnja siromašnim delovima grada, biranje najlepše dece, zatim bi im ponudila vožnju u njenom sjajnom crnom luksuznom automobilu. Jednom kad su deca ušla unutra, obično više nikada nisu videla svoje porodice.
Najbolje razdoblje bilo joj je od 1940. do 1950. kada je prodala oko 3.000 dece, što bi značilo skoro jedno dnevno. Prodavala je samo belu decu, a naročito dobru prođu na tržištu imala su ona sa plavom kosom i plavim očima. Ali, pitanje je koliko dugo bi se neko mogao baviti ovim poslom pre nego što ga uhvate? Pretpostavimo godinu, dve – maksimalno tri. Verovatno ih je krala porodicama koje su ionako imale mnogo dece pa je bila uverena da neće ni primetiti ako jedno nedostaje. Osim toga, sirotinja nije imala ni mogućnosti, ni novca da pokrene istragu za svojim nestalim mališanima.
Ako bi prijava o nestanku i došla do policije, uticajni prijatelji Džordžije Tan pobrinuli bi se da se sve zataška. U tome joj je naročito pomagao tadašnji gradonačelnik Memfisa E. H. Kramp, izrazito moćan i uticajan čovjek. Što je najgore, policija bi joj čak ponekad pomagala u otmicama. Tan nije samo ciljala siromašne porodice. Imala je dobar uvid i na decu koja bi se rađala u zatvorima ili psihijarijskim bolnicama. U nekim slučajevima Tan nije bila sigurna ni jesu li deca uopšte rođena u porodilištu. Bilo je bitno samo da su njeni "dobavljači" nabavili bebu, da je stvar zakonski osigurana, a rodiljama bi saopštavali da je dete umrlo.
Kad bi se dočepala deteta, prodavala bi ga dalje, a svoj je biznis čak oglašavala i u novinama. U ono vreme, imućniji bračni parovi iz Njujorka ili Los Anđelesa bili su spremni da plate velike svote samo kako bi mogli da usvoje dete. Tako bi, preračunato u današnje vrednosti, za jedno dete plaćali i po 70.000 dolara. Reč je bila, naravno, o ljudima koji su svoje roditeljstvo doživljavali tako da su hteli dete određene boje očiju, kose...
I dok je Džordžija Tan plivala u novcu, još uvek nije zarađivala onoliko koliko je zapravo mogla. Strašan je podatak da su deca u njenom Tennessee Children’s Home Society boravila u tako lošim uslovima da je tamo umrlo čak 500 mališana. Razlog su bili glad, bolesti, zlostavljanje, hladnoća a ponekad bi i sama Džordžija Tan ubijala decu koju su zakapali u neobeležene grobove. O svemu se konačno saznalo kad je Gordon Brauning, inače politički neprijatelj njenog prijatelja Krampa, izabran za guvernera Tenesija. Vrlo brzo je pokrenuo istragu.
Tan nije dobila zasluženu kaznu
Tan je dobro znala da se bez Krampa na vlasti može pozdraviti s poslom i da će ju otkriti svaka istraga, koliko god bila površna. Zasluženu kaznu ipak nije dočekala. Umrla je od posledica raka materice samo dva dana posle pokretanja istrage. Dva meseca posle Tennessee Children’s Home Society je zatvoren. Narednih decenija američka javnost svedočila je stotinama slučajeva u kojima su deca tražila svoje biološke porodice kojima ih je Džordžija Tan otela, odnosno da su njihovi biološka braća i sestre ili biološki roditelji koji su bili živi, zdravi i uopšte nisu zanemarivali svoju decu, tragali za svojim nekada mališanima.
(Kurir.rs/M.J)
BONUS VIDEO: