Kada je uređen, Zeleni venac je postao centralno gradsko mesto i saobraćajno čvorište na kome su se ukrštali putevi onih koji su putovali u Beograd ili odlazili iz njega.
"Zeleni venac" je jedna od najstarijih i najposećenijih beogradskih pijaca. Izgrađena je 1920. godine, posle odluke donete na Prvoj skupštini piljara Srbije.
Prva skupština piljara Srbije održana je 1918. godine.
U to vreme, roba je najčešće dopremana zaprežnim kolima, dok su drvene tezge pravili sami prodavci.
Zeleni Venac je prva pijaca koja se pored Velike pijace, pominje u istorijskim izvorima. Nazvana je po delu grada u kome je izgrađena, a ovaj deo Beograda je ime dobio na interesantan način. Ovde se nekada nalazila kafana na čijoj je fasadi stajao limeni zeleni venac, toliko uočljiv da je čitav kraj poneo to ime.
Na ovoj pijaci, robu su najviše prodavali proizvođači iz okoline Višnjice, Slanaca, Velikog Sela, Ovče, Borče i Obrenovca.
Zbog jedinstvenog arhitektonskog rešenja čitav kompleks pijace „Zeleni venac“ proglašen je spomenikom kulture od posebnog značaja.
Koliko je omiljena među nerodom pokazuje i to da su je Beograđani nazvali „kraljicom pijaca”.
Sama pijaca i mesto na kome je izgrađena imaju burnu prošlost. Na ovom mestu se sve do 1835. godine nalazilo groblje, a mučile su ga i podzemne vode koje su ovde izvirale i stvarale baru preko koje se nekada moglo preći samo čamcima.
Pijaca „Zeleni venac“ je potpuno rekonstruisana 2007. godine, prostor za prodaju voća i povrća je klimatizovan 2013., a na inicijativu zakupaca ugrađen je i sistem zaštite od ptica.
Tokom decenija pijaca se menjala, ali od svojih početaka, pa sve do danas, popularni „Zelenjak” je jedna od omiljenih pijaca Beograđana, predstavlja simbol glavnog grada i mesto gde se mešaju mirisi i ukusi, a ukršta prošlost i sadašnjost.
Ona za građane nije samo pijaca, već mesto susreta i razgovora, ovde svaka tezga ima svoju priču, a lokacija u samom centru grada na okretnici autobusa, omogućava brz i lak dolazak do nje.
Kurir.rs/ gradonacelnik.beograd.rs