Merc je 2009. napustio visoku politiku zbog unosne poslovne karijere. Radio je u savetodavnim i nadzornim odborima nekoliko velikih kompanija.
Na opšte iznenađenje se 2018. vratio u političku arenu da bi ušao u trku za lidera CDU jer je te godine Merkelova podnela ostavku na mesto šefa stranke (ostala kancelarka do 2021).
Tesno je izgubio na glasanju od Anegret Kramp-Karenbauer, preferirane naslednice Merkelove. Međutim, neopisivi sunovrat i nesnalaženje Kramp-Karenbauer, kao i novi stranački izbori 2020. bili su nova prilika za njega. Nije vredelo. Ponovo je doživeo poraz u borbi za prvog čoveka CDU, tada od Armina Lašeta, centrističkog premijera Severne Rajne-Vestfalije. Nakon što je nesrećni Lašet na izborima 2021. doveo CDU/CSU do katastrofalnog poraza, u januaru 2022. Merc konačno preuzima čelnu poziciju CDU. Od tada on polako, vešto, pragmatično ubeđuje umerene članove da u partiji ima mesta za njihove stavove, dok je nemačkim glasačima pokazao da stranku vraća njenim konzervativnim korenima.
Fridrih Merc je budući kancelar Nemačke, i to je danas jasno kao dan. Semafor koalicija s kancelarom Šolcom na čelu je neefikasna i nepopularna, pa je ostalo malo vremena da se bilo šta promeni. Jasno je to, čini se, i većini socijaldemokrata.
U političkom smislu, g. Merc se nametnuo kao političar koji govori neprijatne istine. U nekoliko navrata prozvao je vladu zbog toga što je nedovoljno angažovana po pitanju ilegalnih migracija. On smatra da nemačka migraciona politika treba da nađe balans između potreba privrede usled nedostatka kvalifikovane radne snage s jedne i sposobnostima migranata da se integrišu s druge strane.
Najavio je i da će njegov fokus sledeće godine biti podizanje nemačke ekonomije, koja je posrnula. On se zalaže za manje birokratije i niže poreze kako bi se podstakao ekonomski rast. Predložio je podsticanje inovacija i smanjenje cene energije da bi firme u Nemačkoj mogle da ostanu konkurentne.
Što se tiče spoljne politike, kritikovao je vladu jer je odbila da pošalje krstareće rakete „taurus“ u Ukrajinu. On je rekao da „Ukrajina mora da pobedi u ovom ratu“. Merc sebe opisuje kao ubeđenog Evropljanina i transatlantistu koji je 10 godina proveo na čelu udruženja Atlantski most, koje promoviše nemačko-američke odnose. U poslednje vreme zauzeo je i oštriji stav prema Kini u odnosu na Šolca.
Mogućnost da sprovede ideje, program i planove za koje se gromoglasno zalaže zavisiće umnogome od njegovog umeća da sastavi koaliciju s dve ili tri stranke. Vođa CDU je, kao i drugi lideri mejnstrim partija, isključio saradnju s neonacističkom AfD.
Ljubimac Volfganga Šojblea dugo je slovio za veliku nadu nemačke, ali i evropske političke scene. Smatrao se za nekog ko poseduje neverovatan politički nerv, dar i talenat. Ukratko, Merc je politički antipod Angeli Merkel.
Uprkos usponima i padovima, Merc je napravio izuzetan povratak na nemačku političku scenu.