Donald Tramp, bivši američki predsednik i republikanski kandidat za Belu kuću, izjavio je da ne očekuje da će se kandidovati i 2028. ukoliko na novembarskim izborima izgubi od Kamale Haris, potpredsednice SAD i kandidatkinje Demokratske partije.
BBC prenosi da je 78-godišnji Tramp to kazao u intervjuu Sinkler medija grupi, odgovarajući na pitanje da li sebe vidi u novoj izbornoj trci za četiri godine ukoliko sada Haris trijumfuje nad njim.
- Ne, ne vidim. Mislim... da će to biti to. Ne vidim to uopšte - rekao je Tramp i dodao da se nada da će na ovim izborima biti "veoma uspešan".
Američki zakon zabranjuje treći predsednički mandat, tako da Tramp ne bi mogao svakako da se kandiduje 2028. ako za mesec i po dana pobedi demokratsku kandidatkinju.
Britanski medijski servis navodi da je Tramp u prošlosti retko pominjao mogućnost poraza na predsedničkim izborima i umesto toga je na mitinzima "potpaljivao" pristalice vatrenim govorima i objavama na društvenim mrežama u kojima je obećavao pobedu.
BBC primećuje da je ovo sada bio već drugi put u samo četiri dana da Tramp govori o tome da bi mogao da izgubi izbore.
Na skupu u organizaciji Izraelsko-američkog saveta, koji je prošlog četvrtka održan u Vašingtonu, Tramp je takođe pomenuo tu mogućnost i sugerisao da bi deo krivice za to bio na jevrejskim biračima u SAD za koje je rekao da 40 odsto njih podržava njegovu kandidaturu, dok 60 odsto "glasa za neprijatelja", misleći na demokrate i Haris.
Kamalin izborni štab i Američki jevrejski komitet osudili su ovu Trampovu izjavu.
BBC navodi da bi Trampova priznanja mogućnosti izbornog poraza mogla da budu odraz promene u šansama demokrata da zadrže Belu kuću nakon odluke predsednika Džoa Bajdena da se povuče i podrži kandidaturu Haris.
Njena kampanja je u avgustu uspela da prikupi 190 miliona dolara, u odnosu na 130 miliona dolara koliko su u istom periodu uspeli da skupe Tramp i organizacije koje ga podržavaju.
Tu su i ankete koje ne idu na ruku Trampu, pošto je istraživanje javnog mnjenja koje juče objavio CBS pokazalo da on na nacionalnom nivou ima 48 odsto podrške u odnosu na Kamalinih 52 odsto.
Predsednik u SAD se ne bira na osnovu ukupno najviše osvojenih glasova, već ga biraju elektori koje nakon izbora u 50 država na izjašnjavanje na elektorskom koledžu šalju sve osim dve države, a Trampovi republikanci su do sada bili u prednosti ili izjednačeni sa demokratama u državama ključnim za ishod glasanja.
Međutim, prema rezultatima ankete CBS, Haris i u ključnim državama sada vodi, doduše ima nešto manju prednost nego na nivou SAD, pa je tako podrška njoj 51 odsto, a Trampu 49 odsto.
U sličnom istraživanju javnog mnjenja koje je CBS obavio prošlog meseca oboje su imali po 50 odsto.
U nedelju je izašla i anketa NBC njuza, urađena između 13. i 17. septembra, dakle nakon televizijskog duela Haris i Trampa, koja je još povoljnija za nju.
Tu Kamala ima pet odsto prednosti, pošto je nju podržalo 49 odsto, a Trampa 44 odsto anketiranih.
To je značajna promena u odnosu na prethodno istraživanje javnog mnjenja koje je NBC njuz uradio u julu, dok je Bajden još uvek bio kandidat demokrata.
Tada je njega podržavalo 43 odsto, dok je za Trampa bilo 45 odsto ispitanika.
Američka televizija naglašava da je došlo i do promena i pojedinim kategorijama glasačkog tela.
Najveća promena je među biračima starim između 18 i 34 godine koji su bili podeljeni između Bajdena i Trampa, dok sada Haris tu ima čak 23 odsto prednosti, pošto je za nju 57 odsto mladih, a za Trampa 34 odsto.
Došlo je do promene i kod crnih glasača među kojima je porasla podrška demokratama, koja je sa Bajdenove prednosti od 57 odsto u odnosu na Trampa stigla do Kamalino vođstvo od 78 odsto u odnosu na republikanskog kandidata.
Među anketiranim ženama Kamalina prednost u odnosu na Trampa iznosi 21 odsto, a Bajedenova je bila 11 odsto.
(Kurir.rs/BBC/NBC News/Yahoo News/Preveo i priredio: N. V.)
Bonus video: