Srbija bi do juna 2025. godine mogla da okonča proceduru kojom bi bilo omogućeno mobilnim operaterima da uđu u proces uvođenja 5G mreže. Naša država kasni u odnosu na mnoge zemlje koje su već prešle na ovu tehnologiju, a ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić rekao je da će sutra biti održan okrugli sto u okviru javne rasprave, koja traje mesec dana počevši od 13. septembra.
Po njenom okončanju ministar će potpisati pravilnik, nakon čega dalji postupak prelazi u nadležnost Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (Ratel).
Brojne su kontroverze koje prate svaki pomen 5G mreže, a u svemu prednjače teoretičari zavere, koji sve čine da zaplaše narod, poput plasiranja priča da se ona koristi za kontrolu misli ili ponašanja ljudi, da 5G tornjevi izazivaju masovnu smrtnost ptica, pa čak i za širenje koronavirusa!
- Teorije zavere o 5G često potiču iz nerazumevanja tehnologije i straha od nepoznatog. Neki se brinu da bi radiotalasi više frekvencije koji se koriste u 5G mogli da izazovu rak ili druge zdravstvene probleme, iako naučne studije nisu pronašle dokaze koji to podržavaju - objašnjava za Kurir prof. dr Goran Lazarov, stručnjak za sajber bezbednost.
Naučna zajednica 5G smatra bezbednim.
- Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i druga regulatorna tela naveli su da radiofrekvencije koje se koriste u 5G mrežama nisu štetne po ljudsko zdravlje kad je izloženost u granicama preporučenih.
Peta generacija je projektovana da obezbedi veće brzine, manje kašnjenje i pouzdanije veze za širok spektar uređaja.
- Očekuje se da će 5G revolucionisati komunikacije i omogućiti nove tehnologije poput interneta stvari (IoT), autonomnih vozila i pametnih gradova - kaže Lazarov.
Ova mreža funkcioniše tako što koristi kombinaciju frekvencija niskog, srednjeg i visokog opsega (milimetarski talasi) za prenos podataka.
- Više frekvencije omogućavaju veće brzine prenosa podataka, dok niže frekvencije pružaju širu pokrivenost.
Prednosti 5G mreže za pojedince i preduzeća su višestruke. Za pojedince su to - veća brzina, manje kašnjenja u prenosu podataka, bolja povezanost.
- 5G nudi brzine preuzimanja do 100 puta brže od 4G, čineći striming, igranje i preuzimanje mnogo bržim. Smanjeno kašnjenje u prenosu podataka omogućava glatkije iskustvo u realnom vremenu, kao što su igre ili video-konferencije. Omogućava i pouzdanije veze u prepunim mestima, kao što su stadioni ili koncerti, gde 4G često ima problema. Što se privrede tiče, omogućava bržu i pouzdaniju komunikaciju, što može poboljšati daljinski rad, saradnju i korisničku uslugu, a 5G omogućava i nove poslovne modele i usluge poput zdravstvene zaštite na daljinu, pametne fabrike i autonomna vozila - objašnjava prof. Lazarov.
Sa druge strane, mane su, dodaje, infrastrukturni troškovi, ograničen domet i bezbednosni rizici.
Informatičar Ivan Điković kaže za Kurir da je 5G mreža od velikog značaja za funkcionisanje "pametnih" uređaja - elektronskih uređaja koji su povezani na internet, sposobni da komuniciraju sa drugim uređajima i kontrolišu se na daljinu:
- Danas imamo seriju takvih uređaja - od klima-uređaja, veš-mašina, frižidera, bebi-monitora, automobila... Praktično sve što se danas proizvodi je povezano sa internetom, a da bi moglo da radi, potrebne su mreže koje su brže od dosadašnjih i imaju veći protok.