Pokušaj Republikanske partije da izdejstvuje da se izborna pravila u Nebraski izmene da tako na predstojećim predsedničkim izborima svi elektorski glasovi iz te američke savezne države pripadnu bivšem republikanskom predsedniku Donaldu Trampu, po svemu sudeći je propao.
To je objavio AP koji navodi da je republikanac Majk Mekdonel, član lokalnog Senata u Nebraski, uskratio stranačkim kolegama podršku za promenu zakona.
Senator iz Omahe rekao je da se protivi tome da pet elektorskih glasova iz republikancima naklonjene Nebraske budu dodeljivani po principu "pobednik uzima sve", po ugledu na propise u 48 od 50 američkih saveznih država.
Nebraska i Mejn imaju drugačije pravila, pa sve elektorske glasove, osim jednog, osvaja kandidat koji je pobednik na nivou savezne države, a taj jedan glas dobija pobednik na nivou kongresnih distrikata.
Na poslednjim izborima, u "republikanskoj" Nebraski taj elektorski glas osvojio je kandidat Demokratske partije, sadašnji američki predsednik Džo Bajden. Taj isti glas u Nebraski je 2008. godine osvojio demokrata Barak Obama i postao šef Bele kuće.
Stav senatora Mekdonela - koji je i ranije iznosio jer smatra da predsednika SAD u Nebraski treba da bira narod, a ne političari - znači da republikanci nemaju dvotrećinsku većinu u lokalnom Senatu u Nebraski da bi progurali reformu prema kojoj bi taj jedan glas morao da pripadne republikanskom kandidatu - a to će na predstojećim izborima da bude Tramp.
Predsednički izbori su zakazani za 5. novembar, i na njima će se u vrlo neizvesnoj trci ogledati Tramp i kandidatkinja demokrata Kamala Haris, Bajdenova potpredsednica. Zbog toga je pokušaj izmene propisa u Nebraski u žiži interesovanja cele američke javnosti.
Da bi pobedio, predsednički kandidat mora da osvojio 270 glasova od ukupno 538 glasova američkih elektora.
Prema jednom scenariju, ako bi Kamala Haris pobedila u Viskonsinu, Mičigenu i Pensilvaniji - državama u kojima ni republikanci ni demokrate nemaju jasnu većinu - ona bi osvojila 269 elektorskih glasova, a ako bi Tramp pobedio u preostale četiri "kolebljive" države - Severnoj Karolini, Džordžiji, Arizoni i Nevadi, on bi imao 268 elektorskih glasova.
U taj saldo bi ušla i četiri od pet elektorskih glasova iz Nebraske. Prema tom scenariju, ako bi Tramp pobedio u drugom distrikru u Nebraski, onda bi rezultat bio nerešen - 269:269 - pa bi pobednika odlučivao donji dom Kongresa SAD u kojem većinu imaju republikanci i tada bi pobednik izbora bio Tramp.
Ali, ako taj jedan elektorski glas u Nebraski osvoji Kamala Haris, ona postaje američka predsednica.
U drugom kongresnom distriktu Nebraske, republikanci trenutno imaju tek malu prednost u broju registrovanih glasača, a 25 odsto glasača nije opredeljeno ni za jednu stranku.
(Kurir.rs/Beta-AP)