Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, održao je juče značajan govor pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, u kojem je Kosovo i Metohija bila centralna tema.
Ova prilika, kako je sam Vučić istakao, daje Srbiji glas među ključnim međunarodnim liderima, budući da je bio među prvih 12 govornika, neposredno nakon predsednika Brazila, Amerike i Turske.
Očekivanja od govora predsednika Vučića
U jutarnji program Kurir televizije uključio se putem video poziva analitičar Nebojša Obrknežev, gde je ocenio da je ovo jedna od važnijih prilika za Srbiju da predstavi svoju poziciju svetu.
- Predstojeći govor predsednika Vučića pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija je od izuzetnog značaja, posebno zbog trenutka u kojem se Srbija nalazi, a to se ogleda pre svega u tome da će govor biti među prvima, odmah nakon predsednika Brazila, Amerike i Turske. To osigurava da će sala biti puna i da će najuticajniji lideri sveta biti prisutni da čuju šta Srbija ima da kaže. Vučić će sigurno ukazati na situaciju na Kosovu i Metohiji, posebno na teror koji Srbi trpe već više od dve godine pod režimom Aljbina Kurtija. Ključna stvar koju predsednik mora da naglasi jeste da je Srbija konstruktivan partner u dijalogu, dok Kurti konstantno opstruiše svaki pokušaj normalizacije odnosa. Međutim, iako se svet postepeno uverava da je Priština problem, pitanje je koliko će međunarodna zajednica reagovati - rekao je Obrknežev i dodao:
- Ono što je evidentno, a Vučić će to svakako preneti, jeste da Srbi na Kosovu i dalje žive pod neprestanim pritiscima, uz stalne napade i zastrašivanja. Naše stanovništvo u južnoj srpskoj pokrajini ne može da vodi normalan život, suočeno sa svakodnevnim pretnjama i nasiljem. Međunarodna zajednica mora prepoznati ozbiljnost situacije, a ovo obraćanje je prilika da im se predstave realne slike sa terena. Ipak, ostaje pitanje koliko je svet spreman da se bavi tim problemom. U savremenom svetu, nažalost, pravila međunarodnih organizacija, poput Povelje Ujedinjenih nacija, važe samo za male zemlje, dok velike sile često zanemaruju ta ista pravila kada im to odgovara. Bitno je da Srbija iskoristi svaki trenutak da prezentuje stvarnost, i da taj govor bude direktan, otvoren i temeljan u prikazivanju situacije na terenu. Nadam se da će barem neki predstavnici svetskih sila obratiti pažnju i da će to možda imati odjeka u rešavanju srpskog pitanja na Kosovu.
Može li UN doneti konkretne promene?
Politikolog i novinar Nikola Jović je u gostovanju na Kurir televiziji izneo da je važno da se glas Srbije čuje, jer Savet bezbednosti UN nema realnu moć da reši pitanje Kosova.
- Srbija mora biti svesna da obraćanje predsednika Vučića pred UN neće samo po sebi doneti rešenje. Nažalost, Savet bezbednosti UN već dugo nije efikasan forum za rešavanje sukoba, a pitanje Kosova je previše kompleksno da bi se rešilo jednim govorom. Ono što je važno jeste da Vučić iskoristi priliku da predstavi poziciju Srbije i ukaže na sve probleme sa kojima se Srbi suočavaju na Kosovu i Metohiji. Srbi na Kosovu su sistematski obespravljeni, a situacija se neprestano pogoršava. Građani se osećaju napušteno i ostavljeno od strane međunarodne zajednice, ali i od Beograda. Na Kosovu se oseća ogroman jaz između onoga što Beograd zvanično saopštava i onoga što se zapravo dešava na terenu. Ljudi su uplašeni, bespomoćni i frustrirani zbog svakodnevnih napada i pritisaka koje trpe - rekao je Jović:
- Srbija često priča o investicijama i ekonomskom razvoju, ali to nije nešto što direktno pomaže Srbima na Kosovu. Oni traže zaštitu, sigurnost i konkretne mere, a ne samo apstraktne projekte koji za njih ne donose nikakvu promenu. U tom kontekstu, briselski pregovori ne donose ništa novo. Već godinama se vodi dijalog koji ne daje konkretne rezultate za srpski narod. Na primer, Zajednica srpskih opština, koja je dogovorena Briselskim sporazumom, i dalje nije formirana. To pokazuje koliko je Priština nespremna da sarađuje, a Zapad zatvara oči pred tim. Srbima je potrebna prava pomoć, a ne formalni pregovori koji se ne sprovode na terenu. Vidimo da situacija za njih postaje sve teža, uprkos tome što se u Beogradu i dalje priča o normalizaciji odnosa. Vučić mora jasno staviti do znanja da je Srbija spremna za kompromis, ali ne po cenu srpskog naroda na Kosovu.
Briselski sporazum i ZSO
Obrknežev je detaljno govorio o neispunjenim obavezama iz Briselskog sporazuma, posebno o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).
- ZSO je dogovorena još pre nekoliko godina, ali Priština uporno odbija da je formira. To je ključan element za zaštitu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ali se o tome uopšte ne razgovara na Zapadu, niti se vrši pritisak na Prištinu. Srbija ne može sama da nametne formiranje ZSO, ali mora da insistira na tome u svakom razgovoru sa međunarodnom zajednicom.
Jović je dodao:
- Problem je što se Briselski sporazum više ni ne pominje u zapadnim krugovima. Pregovori koji se vode ne donose konkretne rezultate za Srbe na Kosovu, a svaka nova runda pregovora čini se da pogoršava situaciju na terenu. Srbi su izgubili veru u dijalog, jer vide da se ništa ne menja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs