Mladići u Srbiji od 19 do 27 godina dogodine će ići na vojni rok u trajanju od 75 dana. Poznato je da su se nekada u našoj zemlji organozovale velike proslave povodom ispraćaja u vojsku, a nakon najave da mladiće od sledeće godine čeka vojni rok, mnogi studenti počeli su da polemišu o tome da li će se trend ispraćaja vratiti na velika vrata već od narednog leta.
Naši očevi i dede govore da je najveća čast jednog muškarca da ode u vojsku, a za razliku od tih generacija koje su vojsku služile od 12 meseci do godinu dana, budući vojnici će vojni rok najverovatnije sada služiti 75 dana. Pošto je to kratak period izostanka od kuće postavili su pitanje da li će se organizovati uopšte ispraćaji.
Sudeći po reakcijama mnogi su smatrali da te vrste proslava sa velikim brojem gostiju pod šatorom i odlaskom do stanice sa muzikom neće biti. Međutim, nekolicina njih misli da će se sve to vratiti u modu, ali da će biti modernije. Tačnije možda ne bude šatora, već neki restoran gde se inače slave punoletstva danas kao nekada ispraćaji. Tu bude mnogo zvanica, bogata hrana, piće, dekoracija što porodice slavljenika i papreno iskošta.
- Plače majka, sestra, treba vratiti tu disciplinu. Dok je bila Juga, ispraćaj u vojsku je bio doživljaj - piše u jednom komentaru u beogradskoj studentskoj grupi, dok u drugom stoji:
- To je bio pravi fakultet za generacije.
Fotografije i video-snimci ispraćaja pokazuju nam da je slavlje trajalo i po nekoliko dana narovno u zavisnosti od kraja. Zvala se cela rodbina, komšije, prijatelji, ali i društvo budućeg vojnika. Svi su igrali i pevali srećni i ponosni, a pustila se i po koja suza, naročito majka, sestra ili devojka. Čuvena pesma iz tog perioda koja se i danas ponegde peva je " Moj Milane kad u vojsku pođeš". I nema veze ako se vojnik ne zove Milan, to je pesma namenjena za ispraćaj. Na kraju slavlja kolona gostiju i familije ispratila bi vojnika najčešće na voz ili autobusku stanicu sa sve muzikom i pozdravol do skorog viđenja.