Razorni ciklon prošle sedmice doneo je katastrofalne poplave centralnoj Evropi, a na pojedinim mestima čak 400 litara kiše po kvadratnom metru palo je u slivu Dunava na području Austrije. Ogromna količina vode iz bujičnih tokova slila se potom u Dunav, koji je zabeležio višemetarske poraste i zapretio poplavama na toku kroz Austriju i Mađarsku.
Dunav se i izlio u ovim zemljama, a poplavio je i priobalne delove Beča i Budimpešte. Višemetarski porast Dunava zabeležen je i u Srbiji, naročito u gornjem toku, a uzvodno od Novog Sada na snazi je i redovna odbrana od popalava.
Opasnosti od poplava u naseljenim mestima nema, niti se očekuje dostizanje granice redovne odbrane od poplava.
Plavljenja se očekuju samo u priobalnim delovima koja nisu u branjenom području, a na takvim mestima već su pod vodom pojedina vikend naselja. Kada je reč nizvodno od Dunava ne očekuje se dostizanje redovne odbrane od poplava.
Prema najavama Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda Srbije, vrh talasa na Dunavu kod Bezdana i Apatina očekuje se 25. septembra, kod Bogojeva 26. septembra, a kod Novog Sada 27/28. septembra.
Opasnosti od poplava nema.
Dobra vest je da Dunav već sada beleži nagli pad u Mađarskoj i u Austriji.
Pad Dunava u Srbiji započeće u gornjem delu toka sredinom sedmice, dok će porast i dalje biti prisutan nizvodno, ali će se vrh talasa transformisati zahvaljujući širokom koritu i tome što je Dunav bio spreman u Srbiji za prihvat ogromne količine vode iz centralne Evrope i to zahvaljujući veoma sušnom prethodnom periodu i veoma niskom vodostaju.
Osim porasta, drugih problema nizovodno od Novog Sada neće biti i na tom delu toka Dunav će biti dosta niži i od redovne odbrane od poplava.
Inače, redovna odbrana od poplava se proglašava kada vodostaj na reci dostigne propisanu granicu (koja je određena za svaki rečni sektor) i ima tendenciju daljeg porasta. Redovnu odbranu od poplava proglašava nadležni vodoprivredni centar i ona podrazumeva neprekidno osmatranje i praćenje stanja odbrambenih nasipa i objekata.
Vanredna odbrana od poplava se proglašava kada vodostaj dostigne propisanu granicu i ima tendenciju daljeg porasta, ili kada to zahtevaju drugi razlozi (dugo trajanje vodostaja iznad granice redovne odbrane, stanje nasipa i objekata, nastupanje opasnosti od nagomilavanja leda i dr.). Vanrednu odbranu proglašava nadležni vodoprivredni centar i ona podrazumeva neprekidno praćenje stanja odbranbenih nasipa i objekata i otklanjanje negativnih pojava na njima. U slučaju da dođe do prelivanja ili nekontrolisanog proboja nasipa kao i kontrolisanog prosecanja nasipa, proglašava se vanredno stanje. Vanredno stanje proglašava nadležna ugrožena opština, a podrazumeva izgradnju lokalizacionih nasipa, evakuaciju stanovništva i dr, navodi RHMZ.
Sava će u narednom periodu imati značajniji pad i imaće srednje i niske vodostaje. Vodostaj Velike Morave je u stagnaciji sa tendencijom stagnacije i manjeg kolebanja naredna dva dana. Vodostaji na Dunavu su u domenu visokih i srednje visokih, na Savi u domenu srednje visokih, na Tisi u domenu srednjih, a na Velikoj Moravi u domenu niskih vrednosti za ovo doba godine.
Iako će biti povremenih pogoršanja i prolaznih padavina, Srbiju krajem septembra niti u prvih 10 dana oktobra ne očekuju značajnije padavine, pa neće biti ni problema sa vodostajima i poplavama.
(Kurir.rs/Telegraf)