Šta reći, a ne zaplakati!? Ova fraza najbolje opisuje konferenciju za medije Aleksandra Stanojevića posle debakla njegovog tima u večitom derbiju i poraza na domaćem terenu rezultatom 4:0.
Šta reći, a ne zaplakati, upravo to je govorila facijalna ekspresija Stanojevića koji se pojavio sa flasterima na čelu i nosu, vidno uznemiren i očigledno napadnut.
Bio je na ivici suza tokom svog izlaganja, a ekspresno je rekao da nije bilo nikakve tuče, već da su tragovi povreda na njegovom licu posledica lomljenja stakla na svlačionici od strane nezadovoljnih navijača njegovog kluba.
Da li je samo polomljeno staklo, ili je bilo i pesničenja nećemo saznati, ali zapravo uopšte nije bitno.
Horor koji se dogodio nema mesta ni u jednoj sferi društva, ma koliko nezadovoljstvo bilo opravdano.
Grobarima je dosta demagogije svih u FK Partizan, ali se čini da svoj bes kanališu na pogrešan način.
Kolika sramota je ono što se dogodilo, najbolje govori članak pozantog engleskog medija "The Sun" koji ne može da veruje da se trener jednog kluba onakav pojavio na konferenciji, a da su mu pritom to uradili navijači sopstvenog kluba.
Objašnjavaju u daljem tekstu celu sitaciju, opisijući Partizan kao giganta.
Da li je Partizan gigant?
Posrnuli Partizan, kao i staklo svlačionice i srce pravih navijača trenutno liči na boksera koji je doživeo dvocifreni broj teških nokauta, ali nekako prihvata nove borbe.
Liči na boksera koga odgovorni ljudi šalju direktno na prebijanje, svesno rizikujući da se dogodi i nešto strašnije.
Dočekali smo da nam se stranci smeju i iščuđavaju.
Dočekali smo da nam jedan od dva najveća kluba tone, a kormilari ispijaju šampanjac i puše tomopuse sa pučine!
Partizanu je potreban restart, i to ne običan, već fabrički.
Lešinari i strvinari koji već deceniju pune svoje džepove, kontrolišu određeni deo navijača i prave se ludi iznova i iznova moraju da odu.
Većina pravih navijača je napustila klub, ostali su istinski zaljubljenici i šačica plaćenika koji su spremni da napadnu i trenera svog tima, samo da gazde ostanu u fotelji.
Dinamični duo Milorad Vučelić i Miloš Vazura mora da ode, to je jedina realnost.
Do tada nek se naslađuju Sanovi i njima slični, tako smo i zaslužili...