Ženska juniorska reprezentacija Srbije vratila se u A diviziju i upisala nastupe na EP i SP.
Iako rezultatski to nisu bili zapaženi rezultati, ta generacija dala nam je pojedince koji su na razvojnom putu za velike stvari u rukometu. Među njima, posle oporavka od povrede, pažnju na sebe transferom u Krim, skrenula je Milica Ignjatović.
Talentovani desni bek govorila je o promenama kroz koje prolazi, ali i o tome da je kod kuće, sa reprezentacijom - najlepše.
”Mislim da sam se ne samo vratila posle povrede, već i da sam u boljoj formi nego što sam bila. Odlično se osećam među svojim devojkama u reprezentaciji. Koliko je lepo otići i iskusiti sve novo, toliko kada se bliže okupljanja sa reprezentacijom, uzbuđenje je posebno. Mnoge moje drugarice iz juniorske selekcije su sada tu, uglavnom na širem spisku, ali su tu”, u dahu započinje Ignjatovićeva.
Odlazak u Krim postavio je mladu reprezentativku Srbije na mapu najvećih talenata Evrope. Ipak, promena nije laka.
”Iskrena da budem, teško je uklopiti se u novi sistem, ali znam zašto sam otišla i za šta se borim. Mnogo se više trenira, ali je najteža sveukupna promena. Možda mi najteže pada velika razlika u godinama. Ima mlađih igračica, ali ne mnogo. Uglavnom su sve starije više od deset godina od mene. Iako je prošlo malo više od mesec dana, mislim da će se razlika već primetiti sada na treninzima. Broj treninga je nikada veći, u životu nisam ovoliko trenirala. Disciplina i profesionalizam su na najvišem nivou i ono što sam naučula jeste da ili si u sistemu i poštuješ to ili te nema.”
Doskorašnji rukometni idol, sada je Milicina saigračica.
”Kada sam krenula profesionalnije da se bavim rukometom uvek sam gledala Anu Gros i ugledala se na nju. Kada sam potpisala za Krim i shvatila da će i ona biti tu, za mene je to bilo ostvarenje sna. Ona je izuzetna prema meni. I sve ostale devojke koje su ispunjene, koje imaju velike karijere iza sebe su blagonaklone prema meni. Igračice iz Crne Gore, Jovanka, Itana i Tanja mi mnogo pomažu. Mislim da sam se dobro uklopila i da svi vide moj trud i zalaganje.”
Po dolasku u kamp reprezentacije primetno je da je levoruka rukometašica dodatno porasla i razvila svoju staminu.
”Svi znaju da sam vrlo striktna po pitanju ishrane, ali veći broj treninga učinio je da mi telo traži više kvalitetne hrane koja je uticala na to da mi se poveća mišićna masa što mi daje veću snagu i eskplozivnost pri šutu.”
Kako je u glavnom gradu Slovenije?
”Ljubljana je divan grad, sa malo manje gužvi nego u Beogradu. Nemam osećaj da sam daleko od kuće jer svako malo nailazim na nekog ko priča srpski, svi razumeju srpski. Kuća mi je na pet, šest sati.”
Učešće u Ligi šampiona i na Evropskom seniorskom prvenstvu predstavljaju Milicine opravdane ciljeve za ovu godinu.
”Biti u klubu koji igra Ligu šampiona ostavlja bez teksta! Ipak, moram mnogo da radim da bih bila u sastavu. Verujem u proces, verujem u ono što radim i mislim da ću naći svoje mesto ako ovako nastavim. Došla sam da se izborim za put na Evropsko prvenstvo. I sada i svako sledeće okupljanje pružiću svoj maksimum u nadi da ću se naći na spisku putnica. Verujem u sebe i znam da ću pokazati najviše moguće, a za šta će to biti dovoljno - videćemo na kraju godine. U svakom slučaju, ako pružim sve što u datom trenutku mogu znaću da sam uradila najbitnije”, samouvereno zaključuje Milica Ignjatović.
Kurir sport