Pod nazivom “Ne ostavljajući nikoga iza sebe: zajednički delujemo za unapređenje mira, održivog razvoja i ljudskog dostojanstva za sadašnje i buduće generacije”, zaseda Generalna skupština Ujedinjenih nacija u Njujorku. Srbiju predstavlja predsednik Aleksandar Vučić i kao i svi govornici imaće tzv. “dobrovoljno vremensko ograničenje”, od 15 minuta za predstavljanje osetljivih pozicija naše zemlje u sve drastičnijim izazovima u čitavom svetu.
Na mestu koje je krov kreiranja svetske politike, predsednik će govoriti među prvih 15, i navodi da je govor pripremio s ogromnom pažnjom i s najvećim fokusom na Kosovo i Metohiju. Nema sumnje da, uprkos maksimalnoj konciznosti, sva nepravda južne srpske pokrajine ne može da stane u 15 minuta. Nema sumnje da za bolnu srpsku temu ne bi bilo dovoljno ni onih čuvenih 4 sata i 30 minuta koliko je govorio kubanski lider Fidel Kastro 1960. godine.
Gosti "Usijanja" koji su analizirali ovu temu bili su prof. Vladimir Vuletić, sociolog, dr Rajko Petrović, Institut za evropske studije i Zoran Vuletić, Građanski-demokratski forum.
Vladimir Vuletić je dao odgovor na to koliki će biti njihov sluh, a koliki je naš domet:
- UN nažalost više nisu takvim kakvim ste ih predstavili, dakle mesto na kojem se kreira politika, one su postale, pre svega, pozornica sa koje možete da kažete i da vas svetska javnost čuje ukoliko je zainteresovana za određene teme, i to je mesto susreta. U tom smislu, predsednik će se tamo sastati sa liderima različitih zemalja i da sa te pozornice kaže ono što je muka Srbije i to je otprilike maksimum koji se može očekivati od onoga što ćemo imati prilike da vidimo i čujemo kada je u pitanju Generalna skupština. Mesta za kreiranje politike su centri svetske moći, pre svega Vašington s jedne strane, a sa druge Peking i u izvesnom smislu Moskva. UN su nastale kao proizvod Drugog svetskog rata kao i poredak koji je stvoren, a kada je taj poredak srušen i UN su izgubile tu snagu koju su imale, a mislim da je i predsednik o tome govorio, odnosno da je 1999. godina prelomna jer je tada prvi put načinjen presedan i agresija na tadašnju SR Jugoslaviju je sprovedena, a da nije bilo nikakvog mandata.
Zoran Vuletić je dao svoju ocenu o UN kao i da li je to mesto gde mnoge članice mogu nešto da čuju:
- Ne bih svodio UN na nebitnu pričaonicu, u krajnjem slučaju naš predsednik se detaljno pripremao. UN je u maju doneta Rezolucija koja kaže da je u Srebrenici bio genocid, a Srbija je imala dva-tri meseca ozbiljne kampanje na dokazivanju da to nije tačno, a predsednik je rekao da će da dodeli odlikovanja onim predsednicima država koje su glasale protiv i spasile nas.
Petrović je pričao o ulozi Generalne skupštine UN u današnjem vremenu:
- One još uvek nisu obesmišljene jer je potrebno da postoji krovna organizacija, znamo kakva je sudbina zadesila ceo svet, apogotovo Evropu, kada je društvo naroda posle Prvog svetskog rata, neslavno propalo. Ovo će biti jako dobra prilika da predsednik naše države pred svim svetskim zvaničnicima kaže ono što jeste naš najveći problem dugoročno i strateški, a s druge strane on je najavio da će se sastati na marginama Generalne skupštine sa 40 diplomatskih predstavnika i to je jako bitna stvar za jednu zemlju poput Srbije da dobije priliku da predoči svoje probleme i izazove.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs