Čekaonice domova zdravlja širom Srbije pune su pacijenata koji traže pomoć zbog različitih simptoma prehlade, ali i stomačnih tegoba.
Dok jedni misle da je u pitanju obična prehlada, drugi sumnjaju na povratak korone.
Kako kaže doktorka Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, epidemija gripa još uvek nije registrovana,ali su u cirkulaciji nekoliko virusa, koji izazivaju respiratorne i stomačne tegobe, ali i kovid.
- Kada je reč o aktivnoj epidemiološkoj situaciji ne možemo da zaobiđemo kovid koji i dalje dominira među akutnim respiratornim infekcijama. Prethodne nedelje imali smo 224 nova slučaja oboljevanja. To je za devet odsto manji broj u odnosu na prethodne dve nedelje. Od novoobolelih 50 odsto njih su osobe starije od 65 godina. Takođe, važno je napomeniuti i da se testiranje na kovid u Beogradu i dalje uredno održava - rekla je doktorka Slavica Maris za Alo! i dodala da je u Beogradu prethodnih nedelja registrovano nekoliko epidemije kovida.
- Reč je kolektivima poput zdravstvenih ustanova u kojima smo imali 40 obolelih od kovida, a ove nedelje smo registrovali dve epidemije – rekla je dr Maris.
Kada je reč o drugim respiratornim virusima, prisutni su adeno i rino virusi, kao i mikroplazma pneumonija, istakla je doktorka.
- Reč je o jednoćelijskom organizmu koji je odgovora za atipičnu upalu pluća, a uočava se i porast broja akutnih respiratornih infekcija. Imamo 10.000 slučajeva na nedeljnom nivou, a taj rast nam ukazuje i da su drugi virusi u cirkulaciji. Osim respiratornih virusa, prisutni su i stomačni virusi, poput roto i noro virusa. Tokom nedelje, imali smo registrovanu epidemiju stomačnogvirusa u jednom vrtiću – rekla je doktorka Maris.
Kako je istakla, prati se i stanje sa groznicom Zapadnog Nila, a na teritoriji Beograda zabeleženo je ukupno 16 slučajeva.
- Taj broj nije neuobičajen broj, a period zaražavanja traje od juna do novembra sa pikom u avgustu. Prošle godine imali smo 23 zabeležena slučaja, dok je godina pre toga bila epidemijska kada smo imali 111 zaraženih od groznice Zapadnog Nila - rekla je dr Maris.
Kada je reč o malim bognjama, doktorka Gradskog zavod za javno zdravlje u Beogradu kaže da je epidemija odjavljena.
- Prvi slučaj malih boginja zabeležen je 7. februara, a poslednji 29. jula u Beogradu, čime su se stekli uslovi da se epidemija odjavi. Zaključno s tim, imali smo 101 obolelu osobu od malih boginja u Beogradu.
U poslednjih 10 godina u Beogradu su prijavljena tri slučaja groznice i to 2018. godine, što kako kaže doktorka, to znači da se ova bolest kod ljudi registruje sporadično.
- Reč je o zoonozi, odnosno bolesti koja se sa životinja prenosi na ljude. Ovu groznicu prenosi mikroorganizam koksijela burneti, a rezervoar u prirodi su divlje i domaće životinje, među kojima se prenosi krpeljom. U organizam čoveka se unosi na više načina preko kontaminirane hrane (mleko i mlečni proizvodi) i direktno preko povređene kože ili ujedom krpelja. Od groznice najčešće obolevaju koze, ovce i goveda, a kod ljudi se bolest otkrije tek nakon što se utvrdi i da su životinje obolele - kaže doktorka, i objašnjava zbog čega je to tako.
– Klinička slika je slična gripu, počinje sa iznenadnom pojavom visoke temperature, praćene malaksalošču, povraćanjem, mučninom...Ukoliko se ne leči može da izazove hroničnu upalu jetre, ali i druge zdravstvene komplikacije..