Krstovdan se slavi dva puta godišnje: 18. januara i 27. septembra. Jesenji Krstovdan slavi uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hrist na Golgoti.
Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.
Ivana Ćirjaković, etnolog, ispričala je ranije za Kurir televiziju da je ovo veliki praznik koji datira još iz perioda pre hrišćanstva i povezan je sa jesenjim običajima, kada se završava berba plodova i počinje jesenja setva.
- Narod se trudio da na neki način obezbedi uspešnu narednu setvu i dobru godinu. Na primer, stoku su obeležavali krstovima napravljenim od katrana kako bi ih zaštitili od bolesti - rekla je i nastavila:
- Takođe, berba bosiljka je deo ovog običaja, a bosiljak se unosi u kuću kako bi se obezbedilo zdravlje porodice. U gradskim sredinama, gde nemamo setvu i stoku, običaji su nešto drugačiji. Ipak, unošenje bosiljka u kuću i odlazak u crkvu su deo tradicije. Za razliku od drugih crvenih slova kada se obično ne radi ništa posebno, običaj je bio da se kuća sredi i pripremi za predstojeću zimu - objasnila je.
Svi ovi običaji datiraju iz pra-hrišćanskog perioda, a poštovanje krsta kao simbola i božanstva u obliku datira mnogo pre Hrista i pronalaska Hristovog krsta na Hristovom grobu. Krstovdan ima duboko ukorenjeno značenje koje seže unazad kroz vekove.
Običaji na praznik
Svaki Srbin i svaka Srpkinja zna da je na Krstovdan obavezan strogi post. Mnogi vernici tog dana jedu samo beli hleb i crno grožđe. Isto tako, obavezno je radovanje:
"Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke Svoje i izvrši naše spasenje!"
Narod veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. Još jedno veliko pravilo je da se na jesenji Krstovdan iskopa velika rupa i u nju posadi voćka, kako bi se grane što više razgranale. Istina je da je upravo ovaj dan najpogodniji za sadnju voća.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Kurir web