Nakon rekordno toplih letnjih meseci sredinom septembra sačekalo nas je pravo jesenje vreme uz naglo zahlađenje i kišu. Meteorolog amater Ivan Ristić i prof. dr Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta dali su sezonsku prognozu za jesen i zimu, ali i objasnili su zašto smo sredinom ovog meseca imali naglu promenu vremena.
- Krajem avgusta i početkom septembra došlo je do promene cirkulacije na planeti Zemlji, sve je počelo nesvakidašnjim poplavama u Sahari, prestankom stvaranja uragana na Atlantiku iako okean beleži rekordne temperature od kada se vrše moderna merenja. Takođe u isto vreme sa meteo mapa nestaje islandski ciklon koji je u sprezi sa afričkim anticiklonom vladao skoro 14 meseci i doneo rekordne temperature Balkanu, koji je bio među najtoplijim regionima na planeti.
- Ta promena cirkulacije dovela je do prodora hladnog artičkog vazduha u srce Evrope, osim jakog zahlađenja i snega na planinama usled ogromne količine padavina došlo je do poplava na skoro svim rekama koje imaju svoja izvorišta na Karpatima i Alpima. Srećom mi nismo imali većih problema jer smo se nalazili u centru jakog ciklona nazvanog Boris, a i relativno smo udaljeni od ovih planinskih masiva - navode oni za Kurir i dodaju da su atmosferske cirkulacije to jest njene oscilacije glavni pokretač dešavanja na planeti što se tiče vremena, ali i same klime.
Objasnili su i da su sezonsku prognozu imali klimatski model koristeći originalnu metodu GIS telekonekciona metoda rasčlanjivanja atmosferskih oscilacija (AO) koji je razvio prof. dr Valjarević, a da je do sličnih zaključaka došao i Ristić sa svojom teorijom o klimatskim promena: Tajna veza između klime, vulkana i zemljotresa, gde se govori u velikom uticaju Pacifika i Indijskog okeana na cirkulacaiju atmosfere i njegove oscilacije kroz konvektivne faze opisane u MJO indeksu.
Njihovu sezonsku prognozu prenosimo u celosti:
- Na vreme od oktobra do kraja februara uticaće sprega Azorskog i Sibirskog anticiklona. Između njh se otvara prostor za povremene prodore hladnog artičkog vazduha direktno sa Severnog pola koji će donositi pad temperature i padavine, a kako vreme bude odmicalo kišu će zameniti sneg. Prema ECMWF srednjoročnom modelu postoji evidentna orjentacija kraka polarnog vrtloga prema našem kontinentu u sklopu koga će se dešavati povremeni prodori hladnog artičkog vazduha.
- Početak oktobra uz smenu sunca i oblaka koji mogu doneti kišu biće svežiji najviše temperature između 17 i 22 stepena. Prema kraju prve dekade doći će i do postepene stabilizacije vremena i porasta vazdušnog pritiska tako da ćemo ući u takozvano miholjsko leto, period baš oko Miholjdana 12. oktobra. Najviše temperature u tom periodu biće oko 25 stepeni. U drugoj polovini oktobra i prvoj polovini novembra ulazimo u hladniji period i što se tiče jutarnjih koje će se kretati od pet stepeni do deset stepeni i maksimalnih koje će biti između 10 i 15 stepeni, u pojedinim danima biče maglovito pogotovo u kotlinama i rečnim dolinama, gde se magla može zadržati veći deo prepodneva. Takođe, u pojedinim danima biće i kiše, a na planainama po neka pahulja.
Prognoza za novembar
- U drugoj polovini novembra sa jačim prodorom hladnog artičkog vazduha biće i puno padavina uglavnom kiše na planinama sneg, pojava snega se krajem novembra očekuje i u nižim predelima južnije od Save i Dunava. Najniže temperature na kraju novembra biće od -2 do pet stepeni, a maksimalne od tri do osam stepeni - navodi se u prognozi i dodaje:
- U decembru promenljivo vreme sve će više lišiti na pravo zimsko. Početkom i sredinom meseca dva kraća otopljenja sa maksimumima oko 10 stepeni kao prethodnica dolaska hladnog fronta koji će doneti sneg u većem delu zemlje i pad temperature
na blizu nula stepeni. Krajem decembra stvaranje i snežnog pokrivača tako da je velika šansa da dočekamo posle ko zna koliko godina novu godinu u pravom zimskom ambijentu sa snežnim pokrivačem.
Vreme za prva dva meseca naredne godine
- Januar i februar prema sadašnjoj prognozi pravi zimski, povremeneo će padati uglavnom sneg, a najviša dnevna temperatura kretaće se od nule do pet stepeni minimalna temperatura u pojedinim danima i do -10 stepeni Celzijusovih. Kraj zime i otopljenje stiže krajem februara i početkom marta. Sve u svemu ova zima bi mogla da bude najhladnija u poslednjih 10 godina.