Autorka i voditeljka Jovana Grgurević, u današnjoj emisiji “Ni pet, ni šest” na Kurir televiziji, baviće se novom, aktuelnom društvenom temom. U današnjoj emisiji čućete reakcije u vezi rušenja srspkog nadgrobnog spomenika u BiH.
Gosti koji su diskutovali o ovom činu bili su Nenad Nešić, ministar bezbednosti u Savetu ministara BiH, prof. dr Veselin Drašković, Strateški centar za vitalnost nacije i Raka Radović, privrednik.
Nešić je bio u obilasku jednog groblja, gde su se porušili nadgrobni spomenici, što je čin gašenja ideje da su na bilo kojoj teritoriji živeli Srbi, pa je otkrio koje je to selo i ko je to uradio.
- Bio sam na području opštine Ključ, koja se nalazi u Federaciji BiH, a selo se zove Plamenica i bio sam tamo na poziv našeg sveštenika, obišli smo pravoslavno srpsko groblje koje je uništeno u paramparčad, a video sam pokušaj potomaka da to obnove, a deo spomenika zaista i jeste obnovljen, a ja postavljam pitanje kome smetaju nadgrobni spomenici. Da li na taj način žele da utiške tragove srpskog naroda na tom području, a sveštenik mi je rekao da u toj opštini živi 80 pripadnika srpskog naroda. Dakle, tu je 40 živih kuća, od kojih se svega dve ili tri nalaze u gradu. Kažu da je pre rata, opština Ključ bila većinska srpska opština.
Radović je pričao o Americi i sveopštoj pozadini kod pojedinih ljudi koji izvršavaju slične stvari poput ove s groblja:
- Ko će taj čin da optuži, kada je taj isti verovatno i dao naredbu onima koji su to uradili. To se radi planski i sistematski, a pogotovo na teritoriji van Republike Srpske. To je praktično okupacija, a doći će vreme kada neće biti ni tih 40 kuća. Kao i recimo Kurti ovo što radi, mislite da bi on to smeo da nema iza sebe pozadinu i naredbe. Smišljaju i naređuju. Najveća nesreća je bila posle Drugog svetskog rata što je dozvoljeno da UN budu u Americi i da Amerika može da štampa pare. Sada tek vidimo, Amerika štampa pare ko dolare i te pare širi po celoj Evropi, a nemaju nikakvo pokriće. Više niko nikome ništa ne garantuje, oni su radili kako su hteli i još malo rade kako hoće, a niko da im kaže da je gotovo. Cela Afrika, najbogatiji kontitent, a ljudi nemaju ni hrane, ni gorivo, a najviše se odande crpi.
Drašković je pričao o strahu koji je stalno prisutan u regionu:
- Rođen sam u Crnoj Gori, a živim u Beogradu i taj život nije prekinut. Nama danas niko ne brani da budemo pametni, ali nikome, pa čak ni nama, nije stalo do pameti. Ludilo je interesantna bolest, od nje ne pati pacijent, nego narod. To ludilo koje je postalo kreativno i koje inspiriše zločin, postaje naša stvarnost i mi se plašimo od moguće eskalacije zločina. Sada je vest, ne kada je neko pametan, već ludilo. Zamislite opravdanje nekoga da digne grob u vazduh i da to po nekim demokratskim procesima bude realnost. To što živimo u svojoj kući, nije realno.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs