FAMOZNO: TRIDESET SEDMA OSMA SEDNICA

Tu, nedavno - „svečano i radno“, kako i dolikuje „ljudima posebnog kova“ - obeležena je Osma sednica CK SKS, kojom zgodom je Dačić, večiti ministar sa spoljnim i unutrašnjim sagorevanjem, održao prigodnu govoranciju, u koju se ovde ne bih upuštao.

Svetislav Basara

27.09.2024.

Kurir

 Koga interesuje, neka se obavesti u bespućima internetske zbilje.

„Osma sednica“ je samo jedna od parapolitičkih lego-kockica čijom se kombinatorikom oblikuje privid ovdašnje stvarnosti. Tu su još i „deveti mart“, nedavno takođe obeleženi „24 septembar“, dan Miloševićevog strmopizda i uspenija rezervnog Miloševića, Megasarmojeda, tu su i peti (i šesti) oktobar, Vidovdan (i časni krst) i mnogi drugi nepokretni „praznici demokratije“, večite stagnacije i vekovne inercije.

Najpre ću Dačiću čestitati tradicionalnom porukom - srećna ti Osma sednica, junače - pa onda prelazimo na posao. Nakon poslednjih izbora opozicione majke invencije su pustile u opticaj dubaru da je SPS izgubio identitet i da će ga SNS „progutati“. Što je daleko od činjeničnosti. SPS ne može izgubiti nikakav identitet jer ga nikada nije imao - što ću dokazati - a 100% sam siguran da će nadživeti SNS, bar SNS u ovako masovnom i moćnom obliku.

SPS je u suštini i nastao tako što je SKS izgubio identitet, koji je i inače - i to treba reći - bio qwzru ravan, i nastavio da ga gubi do dana današnjeg, tj. da se prišljamčuje vladajućim (qwrzu ravnim) identitetima (svih boja). Kad je komunizam prdnuo u globalni čabar, promućurniji komunisti, predvođeni Miloševićem - aparatčikom koji je do 1985. bio najžešći borac protiv srpskog nacionalizma - dokonali su da dolazi druga sudija, pa su marksizam, lenjinizam i samoupravljanje preko noći zamenili nacionalističkim programom Dobrice Ćosića.

Od SKS-ove komunističke doktrine, dakle, nije ostalo ništa, ali je novonastali SPS baštinio komunističku organizaciju u odnosu na koju je čak i Visoka Organizacija mačji kašalj. Tvrdo SPS-ovo jezgro i simpatizerstvo se ne osipa, niti će se osipati. Dačić je jedan od retkih srpskih političara koji je iz istorije izvukao pouku. Shvatio je, naime, da u Srbiji previše moći vodi ili u Hag, ili u grob, pa je SPS preudesio tako da kupi pozamašan deo kolača vlasti, a da se ne izlaže riziku.

SPS će u tom smislu - kad se SNS jednoga dana strmopizdi s vlasti, što se, zahvaljujući naporima opozicije u tom smeru, neće skoro dogoditi - po sili istorijske nužde ući u koaliciju s budućim Visokim Mestom, ko god to bio. Vlada bez SPS neće biti moguća, zašiljite plajvaz pa izračunajte. Jedino je neizvesno da li će Dačić biti unutrašnji ili spoljni.

Zašto će tome biti tako? Evo zašto, što reko Blic. Zato što će sledeće Visoko Mesto takođe biti na liniji Ćosićeve i Bećkovićeve sumašedše doktrine „Srbi svi i svuda“ i gde su srpski grobovi, tamo je srpska zemlja, kao što su na toj liniji - nakon što su se rešili neprijatnog prisustva Zorana Đinđića - bili Sarmojed i JexS, kojima su - ne propustite da primetite - Ćosić (Tadiću) i Bećković (Sarmojedu) bili sive eminencije. Doviđenja do sedamdeset osme sednice.