Udri dok mu brat ne dođe na nišan
Šolakov portal Nova S objavio je početkom godine tekst u kojem piše da je Andrej Vučić „proslavio svoju prvu milijardu“. Budući da je reč o neistini, Andrej Vučić je tužio Novu.
Nova svoju tvrdnju nije mogla da dokaže, ali su se autorka i ostali tuženi sa ovog portala pravdali da su tako pročitali u podgoričkim Vijestima.
Pitaj mog brata lažova! Tako su se nekad šalila deca, a danas su se ozbiljno na sudu branili mediji Dragana Šolaka. Treba ih razumeti, ozbiljnije nisu ni mogli!
O čemu je reč? Šolakov portal Nova S objavio je početkom godine tekst u kojem piše da je Andrej Vučić „proslavio svoju prvu milijardu“. Budući da je reč o neistini, Andrej Vučić je tužio Novu. Nova svoju tvrdnju nije mogla da dokaže, ali su se autorka i ostali tuženi sa ovog portala pravdali da su tako pročitali u podgoričkim Vijestima. Vijesti su takođe medij u vlasništvu Dragana Šolaka. Sestrinski ili, ispostavilo se, bratsko-lažovski: i jedni i drugi objavljuju isto - ono što im izdiktira tajkun Šolak. Kodeks novinara Srbije nije dugačak i nije teško zapamtiti osnovna pravila poštenog izveštavanja. A jedno od njih, ono bez kojeg istine u medijima nema, nalaže: „Novinar je dužan da se konsultuje s najmanje dva nezavisna izvora informacija koja će datu informaciju da potvrde ili ospore.“
S kim se konsultovala Nova? Konsultovala se s Vijestima. I kim još? „Konsultovala se“, naravno, s Draganom Šolakom. Po njegovom nalogu su i Nova i Vijesti objavile ovu laž, kao što se po njegovom nalogu godinama vodi kampanja protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čiji je brat Andrej samo kolateralna šteta u tom prljavom ratu.
Čitavo to društvo, svi ti Šolakovi mediji, narodski rečeno, operisani su od morala, a kodeks novinara Srbije isto im je što i teorija relativiteta. Da vidimo koja su to dva „nezavisna izvora informacija“ Vijestima, od koga su čuli i kod koga su proverili da li je tačno da je „Andrej Vučić proslavio svoju prvu milijardu“. Čuli su od vođa kavačkog klana!
Nisu baš „dva nezavisna izvora“, ali podgorički novinari očigledno smatraju da je svaka njihova reč „ka vladičina“, pa ih računaju duplo. Nema veze što su dokumentovana saznanja da su isti ti „kavčani“ pokušavali - i pokušavaju i dalje - da ubiju Andrejevog brata, predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vijesti im veruju!
I tako, kao u onoj priči: „kavčani“ na Aleksandra Vučića, Vijesti za „kavčane“, Nova za Vijesti, pa udri Andreja dok mu brat ne dođe na nišan! Čista stvar.
Jedino se na sudu malo zapetljalo: novinarka Nove i uredništvo branili su se da je reč o kolumni, a ne o prenošenju vesti. Za kolumnu - koju ni zakon ni novinarski kodeks ne prepoznaju kao posebnu formu - po Šolakovim novinarima ne važi obaveza poštovanja istine.
I oni sebe nazivaju profesionalnim medijima! Možda, ali koja profesija je u pitanju? Najstarija?
Ali ima tu jedna druga stvar. Kad se, kao što se to radi na Šolakovim portalima, na televizijama i u novinama, sve izmeša, pa se kriminalci uzimaju za relevantne sagovornike, a njihove reči bezrezervno uzimaju za istinu, dolazi - najblaže rečeno - do zabune. Kriminalcima, naime, i zakon dozvoljava da se brane kako umeju i mogu, pa i lažima. Novine, opet, obavezne su da prenose istinu.
Kad se obe ove strane udruže, kao što je to slučaj u napadu na Andreja Vučića, narod ne zna ko za koga radi.
Prosto, trebalo bi da se zna jesu li Šolak i njegovi mediji kavčanski ili su „kavčani“ njihovi?
N. N.