Tog jutra, bila je sreda, stigla sam u školu nekoliko minuta posle početka prvog časa. Čula sam da je nešto puklo, kao petarda i znam da sam koleginici rekla "šta li je sad" i istrčala u hodnik. Videla sam nekoga kako drži ispruženu ruku i u njoj pištolj i puca u dežurne devojčice, Dragana kako leži. I dalje imam tu zaleđenu sliku u glavi".
Ovim rečima nastavnica muzičkog i pomoćnica tadašnje direktnorke Osnovne škole Vladislav Ribnikar Ivanka Jovanović, u kojoj je tada trinaestogodišnji učenik škole ubio radnika obezbeđenja Dragana Vlaovića i devet učenika škole, opisla je trenutak u kom je shvatila da se u školi dešava nešto strašno. Do tog momenta, kako je navela, dečaka ubicu nije znala ni po dobrom ni po lošem. Ona je danas prvi put saslušana kao svedok u parničnom postupku koji je porodica ubijene Adrijane Dukić pokrenula protiv dečaka ubice, njegovih roditelja, škole i države.
- Vratila sam se u kancelariju i s mobilnog telefona pozvala policiju, kasnije sam videla da je to bilo tačno u 8.38 sati, dva minuta pred kraj prvog časa. Po pitanjima koja su mi postavljena kada sam pozvala dežurnu službu, shvatila sam da sam ih prva obavestila o pucnjavi u školi. Pitala me je žena da li sam bezbedna, odgovorila sam joj "nemojte me to pitati, neko nas ubija u školi", a onda sam prekinula vezu. Dok sam pričala sa njom u pozadini se i dalje čula pucnjava - ispričala je Ivanka Jovanović.
Kako je navela, ponovo je istrčala u hodnik i tada se pucnji više nisu čuli.
- U školi je bila tišina.
Na pitanje punomoćnice porodice koja je podnela tužbu, da li je na neki način pokušala da pomogne deci, odgovorila je da "nije znala na koji način da im ukaže pomoć".
- Nisam, prvi put sam se suočila sa tako nečim. Nisam im prišla. Mislim da nisu bile žive. Nisu se pomerale, a ja sam bila na nekoliko metara od njih, i kada se sve dešavalo i kasnije kada sam izašla - ispričala je ona i navela da se sve u školi dešavalo brzo, u sekundama i da su potom stigli policija i Hitna pomoć.
BONUS VIDEO