Srpska delegacija predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem završila je višednevne aktivnosti, sastanke i razgovore u Njujorku, gde je održano i 79. zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Sagovornici Vučića i naših predstavnika u Americi bili su najuticajniji ljudi, pre svega iz sveta politike, ali i biznisa. Bilateralni sastanci organizovani su i sa zemljama Zapada i sa zemljama Istoka, čime je naša država potvrdila da sa svima može da razgovara. Kad se podvuče crta, Srbija je učvrstila svoju međunarodnu poziciju, dobila veću političku vidljivost, potvrdila predvodničku ulogu u razvijanju regionalnih odnosa i, što je možda i najvažnije, još više ojačala status države koja vodi samostalnu i principijelnu politiku kojoj je međunarodno pravo vrhovni kriterijum za svaku aktivnost, ocenjuju sagovornici Kurira.
Dobri odnosi
Bivši diplomata Vladislav Jovanović kaže za Kurir da je Srbija u Njujorku pre svega dobila veću političku vidljivost, koja donosi izraženiju zainteresovanost za takvu zemlju sa svih strana i motiviše velike sile da s takvom zemljom sarađuju.
"Istovremeno ih ograničava u mogućim daljim pritiscima na nas. Srbija je bila sagovornik i SAD, i Rusiji, i Nemačkoj... Mi na taj način ne samo da reafirmišemo nego i pojačavamo svoj položaj nezavisnosti u odnosu na sve velike sile, što nam omogućava da sa svima razvijamo odnose na principima koji su prihvatljivi s gledišta međunarodnog javnog prava. Dobri odnosi s jednima ne isključuju dobre odnose s drugima i obrnuto. I to sužava prostor za moguće ucenjivanje nekih velikih sila", napominje Jovanović.
On kaže da su bilateralni sastanci sa afričkim zemljama od velikog značaja jer su one mnogobrojne i njihov glas u UN često može da bude odlučujući. Naš sagovornik napominje da je Srbija i ovoga puta u Njujorku pokazala da sa svima može da razgovara.
I pravnik Milan Antonijević ocenjuje za Kurir da je pozicija Srbije učvršćena posle izuzetno intenzivnih aktivnosti u Njujorku.
"Poruke koje su poslate, oslanjanje na EU pre svega, potom i na druge partnere iz sveta - SAD, ali i druge, govori o tome da se spoljna politika Srbije nekako kristalisala, da je mnogo više oslonjena i na partnere iz EU, ali da je očuvala i odnose s Rusijom i Kinom, mnogo više s Kinom nego s Rusijom. Ako govorimo o nekim novim partnerima, Srbija ima i te kako živu komunikaciju ne samo sa EU već i sa zemljama s kojima je nekadašnja Jugoslavija sarađivala, pre svega nesvrstanim. Bilateralni susreti koji su dešavali i na tom terenu govore o tome da Srbija ponovo može biti most ka zemljama s kojima je naša država od Drugog svetskog rata do danas imala blisku saradnju i da na tome može da se grade dalje odnosi. Mislim da je svaki konstruktivan pristup Srbije dobrodošao, da je to i prepoznato od partnera", objašnjava Antonijević.
Zrelost
On ističe značaj sastanka ministara spoljnih poslova Srbije i Ukrajine.
"Srbija ima dobre odnose s Rusijom, ali je pokazala da ima zajedničkih tema sa Ukrajinom, i to pokazuje širinu koja joj je u ovom trenutku potrebna. EU očekuje usklađivanje spoljne i bezbednosne politike, a mislim da je ceo nastup Srbije u GS UN bio u skladu s načelima spoljne i bezbednosne politike EU. Time je pokazana zrelost spoljne politike Srbije. U samom govoru predsednika pomenuti su regionalni odnosi, koji se posmatraju na afirmativan, pozitivan način, gde se pominje i Otvoreni Balkan kao inicijativa koju je Srbija započela zajedno sa svojim partnerima. Naročito sada, kada vidimo da je ova inicijativa potrebnija nego ikad, važno je da se ona zaista proširi i na BiH, Crnu Goru i sve druge partnere iz regiona, jer je to jedini put da se pokažu konstruktivnost i mogućnost Srbije da okupi druge države regiona", naglašava naš sagovornik.
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije ocenio je za Kurir da je Srbija u Njujorku demonstrirala proaktivnu spoljnu politiku i predstavila se kao zemlja koja je konstruktivna, ali i brani međunarodno pravo i svoj teritorijalni integritet.
"Bili su intenzivni dani i stalno smo branili tu poziciju, koju i inače branimo. To je dobro, znači da se naša pozicija ne menja. Stalno imamo principijelnu poziciju, poziciju zaštite međunarodnog prava, ljudskih prava i integriteta Srbije. Nije lako to braniti u svetu gde se manje-više ti principi gaze. Branili smo stav da su granice Srbije nepovredive, da su prava srpskog naroda na KiM najvažnija ljudska, kulturna, identitetska prava, da su, na kraju krajeva, pravo na život na tom prostoru. Mislim da je situacija takva da naši argumenti dobijaju na težini zato što, s jedne strane, mi zastupamo iste principe već godinama, a s druge strane, albanska strana pokazuje svoju nekonstruktivnost, kršenje evropskih normi i o ljudskim pravima, i ekonomskoj integraciji, i slobodi kretanja. U tom smislu, naša pozicija možda dobija na težini, iako je naš geostrateški položaj i dalje nepovoljan", objašnjava Zečević.
Kurir.rs / Ivana Kljajić