"Izrael koristi sistem spržene zemlje, ovo su glavne taktike njihove vojske" Stručnjaci o eskalaciji na Bliskom Istoku: Evo šta se sprema!
Gotovo godinu dana od terorističkog napada Hamasa na Izrael, obeležiće se 7. oktobra, rat na Bliskom Istoku dobija sve drastičnije razmere sa sve većom opasnošću da će se proširiti. Pitanje: “Da li ima opasnosti od eskalacije?”, je već mnogo puta postavljeno, a sada je izvesno da u to, nažalost, ne treba sumnjati.
Pitanje je samo trenutka i načina. I pitanje je ko će biti u tome jači. Izralska vojska je izvela novi talas napada na Pojas Gaze i Liban,
Gosti "Usijanja" koji su analizirali tok rata na Bliskog Istoku bili su Milan Jolović, pukovnik, komandat specijalne jedinice "Vukovi sa Drine", Ivan Miletić, stručnjak za odbranu i bezbednost i Srba O. Filipović, politički analitičar.
Jović se osvrnuo na taktiku izraela kroz istoriju, pa je pomenuo i specifičnost teritorije Libana:
- Ako malo analiziralo ratove koje je Izrael vodio, videćemo da dosta pažnje pridaje svom ljudskom resursu, dakle zaštiti svojih ljudi, a najviše gubitaka su imali u Prvom arapsko-izraelskom ratu, a tu je bilo 7.000 gubitaka. Recimo, u šestodnevnom ratu protiv Iraka, Sirije, Jordana, imali su 700 poginulih, dok su ovi sa druge strane imali 21.000. Hoću da kažem da Izrael nema luksuz da podnese velike žrtve, zato oni prevashodno koriste nadmoć u tehnici i naoružanju, idu sistemom spržene zemlje, dakle ruše sve, kako bi vojnik stao na vrelu zemlju. Konfiguracija terena Libana je vrlo specifična, deli je jedan planinski masiv koji deli Liban na istočni i zapadni, a to je masivno da se na vrhu vide glečeri, to je više od 3.000 metara nadmorske visine. On deli zapadni deo Libana, koji je pustinja, a istočni deo je mediteranska klima, bogati deo, oni su dugo godina bili pod Francuskom kolonijom, ima dosta te kulture tamo, znamo i za njihove specijalitete. Tako da, ako bi se Izrael vrznuo pešadijski, ići će da oslobodi tih 40 kilometara te zone oko svoje teriotrije, kako bi zaštitio svoje doseljenike na severu Izraela. Međutim, nisam siguran, iako imaju 2.200 tenkova, to bi bio asimetričan rat. Velika je razlika između Hezbolaha i Hamasa, nisam siguran da bi se Izrael usudio dok ne odradi omekšavanje terena, odnosno pravljenje vrele zemlje.
Filipović je analizirao sukob na Bliskom Istoku, pa se dotakao toga da li će se Izrael ohrabriti da napravi korak kopnene ofanzive:
- Ovo je bila stručna analiza vojnog aspekta, oko terena, vojnih mogućnosti za izvršenje kopnene invazije, kao i rizici o ljudstvu. Oko takve avanture se postavlja pitanje koliko bi ljudi stradalo i da li je to vredno toga, kao i to da li je Izrael spreman na rat kopnenih snaga, tu nema dileme oko velikih žrtava. Neki stručnjaci govore da ne bi bilo povoljno ni da Izrael tenkovima uđe na teritoriju Libana, jer bi to bio prevelik gubitak tehnika, a to sve samo kako bi oslobodili desetak kilometara tampon zone u zaštiti svojih doseljenika. To je veliko pitanje koje pažljivo razmatraju stručnjaci u Izraelu. To nije Gaza, nije sudar sa Hamasom, ovo je nešto dalje, veća kriza na Bliskom Istoku, videćemo kako će se ta kriza odraziti i na to podnevlje, ali i na čitavu planetu, ali mislim da neće doći do eskalacije širih razmera koja potencijalno postoji kao mogućnost.
Miletić je dao mišljenje o izjavama Izraela da ako dođe do kopnene invazije, da će to biti veoma brza i efikasna pobeda:
- Te kalkulacije se vrlo teško dešavaju kod političara. Moramo razumeti odnos Hezbolaha i Izraela, kao i da se vratimo na građanski rat u Libanu, koji se dogodio sredinom 80-tih godina, i Hezbolah je nastao jer je Izrael ušao tada u Liban i onda su kao odgovor dobili Hezbolah. Ako urade sada istu kalkulaciju, onda za 20 godina možemo očekivati novu organizaciju, neki novi Hezbolah. Po prirodi stvari, Bliski Istok je takav da ako odstranite neku organizaciju, da će na njeno mesto doći neka još bolja i brutalnija.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs