Sigurno vam se desilo da u kabinama za presvalačenje u većim buticima zateknete haos, pobacanu garderobu i ofingere na sve strane. Takve scene neke kupce i odvrate od kupovine, a zamislite tek šta sve radnici u buticima moraju da gledaju i koliko puta dnevno da pokupe te stvari koje je neko pre vas razbacao.
Upravo o tom haosu i aljkavosti pisala je jedna devojka koja radi u butiku.
"Kao neko ko radi kao prodavac za jedan modni brend moram da pitam šta nije u redu sa ženama??? Kad su se žene pretvorile u tolke aljkavuše? Po kabinama ostavljaju stvari, mrsko im je da prevrnu farmerke, da okače te stvari kako su ih i našle? A pre toga uđe sa 20 komada odeće, a posle žuri i nema vremena da bar prevrne iste te stvari? Jel tako i kući rade ne razumem??
Da ne može da im se objasni da neki komad odeće nema iako piše na aplikaciji da je u radnji? Posebno donji veš i kupaći navlače na golo telo, koliko je samo žena pre tebe to probalo?? Šetaju bose po onim gadnim pločicama po kabinama, kasnije ista ta stopala uvlače u "skupocene" papuče?? Na moje ljubazno da li može da izvrne komad odeće jer ima još 20 kabina i kad bi bar svako za sobom pokupio stvari ja bih imala vremena da im zaista pomognem kad traže pomoć, ona me gleda i kaze PA TO JE TVOJ POSAO, jeste ALI TO JE TVOJA KULTURA ZAR NE??A zna da traži pomoć od mene bez srama posle toga!?
Pritom svaka je napumpana i doterana gospođa i glumi divu misle da mogu da drkaju radnice zbog majice od 1.000-2.000 dinara? Pa nisi ženo kupila kuću od mene pa da ti titram. Ona ima pravo, kupac je uvek u pravu??? To što je uslužna delatnost ne znači da sam plaćena da trpim nečiji bezobrazluk. A što je najgore od svega, previše njih ima decu i uče decu isto tako da se ponašaju. "Ostavi to tu, to će teta da sklopi/uradi". Ni hvala ni doviđenja? Pa u šta će ta deca da izrastu kad je mama voza u kolicima po tržnom centru vikendom umesto da ih vodi u park da se igraju?
Ulaženje u tržni centar 10 min pred kraj istog? Zatvorićete kad ja budem uslužena?? Pa ja u prodavnicu ne ulazim 20 minuta pred zatvaranje jer sam radila isti taj posao i znam da ljudi iz prodavnice žele da izađu kad im piđe kraj smene, a ne pola sata-sat kasnije, da to nije samo katanac u bravu i cao, nego i ćišćenje i pazar i ostalo. Tuča oko džaka krompira ko da sutra više neće roditi nijedan krompir? Šta nije u redu s nama?? Možda ja grešim zato želim da čujem vaša mišljenja?
Pre nego što neko kaže "nađi drugi posao", završavam fakultet i ovo je najbezbolnija opcija da postignem oba, ali generalno mislim da su ljudi sebi uzeli mnogo za pravo, ja razumem da on za svoj novac može šta on oće ali dajte ga malo. Nije skupo biti ljubazan, ne kažem, i prodavci znaju biti grozni al kad meni dođe 100 debila i taj jedan kad normalan dođe ja nemam više snage da budem normalna. Lično i kad sednem u kafić restoran kad se završi ručak sklopim sve da konobar može da pokupi i gledam gde god da sam da olakšam ljudima a ne da budem s*ronja pa to je najlakše zar ne? Zanima me vaše mišljenje prvenstveno za žene jer to neko sutra treba da ženi Ps. Hvala svim dobrim i divnim ljudima koji ustvari znaju šta je kultura", napisala je ona na forumu Redit.
U komentarima su se brzo javili i drugi ljudi koji rade u buticima i primećuju iste stvari, pogotovo na ono koje se odnose na ženski deo populacije.
"I ja sam isto student i radim u radnji. Radila sam od svoje 16. godine i svakakve sam ljude videla. Još od kad je bila korona ljudi su na mene od 16. godina vrištali jer sam im rekla da moraju da stave masku (kao da sam ja to izmislila da mora). Jednom mi je tako jedan čovek zbog toga pravio scenu na kasi, kako hoće da mu vratim njegov kusur od 1 dinar, a kupio je stvari za fazon 20.000 dinara. Više se za kabine i ne nerviram, ali mi je još gore to kad probaju nešto npr. košulju i donesu mi je na kasu okrenutu naopačke i otkopčanu i onda očekuju da ću im ja sada zakopčavati i slagati i pakovati, a iza njih red",
"Oh, opšte poznato. U bivšoj firmi doslovno muško odeljenje je bilo čistije od ženskog. Žene su čudo jako po tom pitanju dok su muškarci uredniji. Bacaju stvari gde žele i još se bahate za neke stvari. Ima čudnih osoba kao trgovac ti pričam, sad radim u malom objektu i dobro je, nema toliko naroda pa su kabine čistije jako", nadovezali su se prodavci.
Većina se slaže da je ovakvo ponašanje nedostatak kućnog vaspitanja, a da njihovim koracima idu i devojčice koje neretko iza sebe ostavljaju neuredne kabine.
Kako pišu korisnici ovog foruma, a radnici u drugim ugostiteljskim objektima, ništa bolja situacija nije ni u ženskim toaletima kafića i restorana, gde zatiču higijenske uloške i tampone čak i u lavabou, a jedna scena, kako tvrde, posebno je jeziva - fekalije po zidovima i pločicama. Sa druge strane, u muškom toaletu je situacija daleko bolja.
"Nevaspitanje i loši uzori klase "žena-majka-kraljica". Dok taj virus nije zavladao ovde, žene su bile još i nekako - tako tako... gospođe, građanke, bez obzira da li su sa sela, manjeg mesta ili grada, radnice ili profesorke fakulteta. Bilo je sramota da budeš grozan, nepristojan i aljkav. Mislim... i na tome se radilo, ali to je u osnovi dobro građansko kućno vaspitanje (postojalo i u SFRJ). Poslednjih 5-10 godina, sve je otišlo daleko dođavola, posebno sa tim uticajem glupih inflenserki koje promovišu taj vid života, da kazem nakazni, zbog čega žene postaju ćurke. Mislim, ne možeš ti da budeš nikakva dama, gospođetina, a svakako ne kraljica ako nemaš osnovne manire i ako ne poštujes ljude koji ti pomažu",
"Svaki put kad uđem u kabinu u nekoj prodavnici izgleda kao da je bomba pala. Nula kućnog vaspitanja, maksimalna aljkavost. jednom sam čekala drugaricu 20 minuta dok je isprobavala stvari i počela sam da skupljam odeću sa poda i da je vraćam na mesto jer sam videla da radnice apsolutno ne mogu da postignu sve. Kad unesem nešto u kabinu isto to i uredno vratim na mesto sa kog sam ga uzela, pritom me ljudi gledaju kao da sam luda jer su "za to plaćene radnice", pisali su korisnici u komentarima.
svaki put kad uđem u kabinu u nekoj prodavnici izgleda kao da je bomba pala. 0 kućnog vaspitanja, maksimalna aljkavost. jednom sam čekala drugaricu 20 minuta dok je isprobavala stvari i počela sam da skupljam odeću sa poda i da je vraćam na mesto jer sam videla da radnice apsolutno ne mogu da postignu sve. kad unesem nešto u kabinu isto to i uredno vratim na mesto sa kog sam ga uzela, pritom me ljudi gledaju kao da sam luda jer su "za to plaćene radnice".