Otac Gojko Perović ispričao je jednu poučnu priču iz manastira Ostrog, koja nas podseća na to kako lako upadamo u zamku osuđivanja drugih, često na osnovu površnih utisaka.
Jednog dana, mladić je ušao u manastir noseći limenku soka, što je sveštenika šokiralo. Smatrao je neprimerenim unositi limenku u svetilište, a unutrašnji glas osuđivao je momka, pitajući se kako može da se ponaša tako nesavesno u svetom mestu.
,,Ali, kažem sebi: "Ajde, neću ništa da mu pričam; ‘ajde da sad ne pravimo svađu!", pa, ako baš krene onu limenku da stavi, Bože oprosti, na ćivot – onda ću da reagujem.'' ispričao je otac Gojko.
On ide s onom limenkom, dolazi do mene… e sad, pazite – ja mu ne pričam ništa, ali u sebi govorim sledeće stvari:
,,Magarče jedan, je l imao ko da te nauči kako se ulazi u crkvu?! Pa, je li moguće da ne znaš da ne treba ta limenka da se unosi kod mošti Svetog Vasilija?! Pa, gde ti je pamet!? Jesi li glup, jesi li lud", ja to sve u sebi govorim o tome momku.''
Međutim, mladić se okrenuo prema ocu Gojku i upitao: "Oče, je l' vruće?" Kada mu je sveštenik potvrdio, momak mu je ponudio sok da se osveži.
Taj jednostavan čin ljubaznosti potpuno je razoružao sveštenika i podučio ga važnoj lekciji – lako je doneti sud o nekome bez istinskog razumevanja njegovih namera.
Otac Gojko se osvrnuo na Hristovu rečenicu: "Ne sudite, da vam se ne sudi", naglašavajući da nikada ne možemo znati pravo stanje nečijeg srca.