Tako je Bliski istok ušao u novu fazu eskalacije sukoba. Liban se nalazi u najtežoj situaciji još od rata 2006. godine i ponovo plaća visoku cenu rata. Očigledno je da američka administracija neće napustiti Izrael dok je u ratu. Ne samo SAD i njihovi zapadni saveznici već i zalivske države, pre svega Saudijska Arabija, koja je ključni akter.
Plan normalizacije odnosa Rijada sa Tel Avivom nije propao. On se modifikovao i sada podrazumeva efikasno obuzdavanje Irana i njegovih saveznika, ali i konkretno rešavanje palestinskog pitanja. Ubistvo vođe Hezbolaha moglo bi da mobiliše ne samo Hezbolah već i druge iranske partnere, poput grupa u Siriji, Jemenu i Iraku, koji bi mogli da krenu u koordinisanu akciju protiv Izraela. Iran ima duboko ukorenjene istorijske, političke i vojne veze s Hezbolahom, a u održavanju tog saveza Nasralah je bio možda i najvažnija karika.
Izraelsko bombardovanje Bejruta i uspešna egzekucija lidera Hezbolaha velika je provokacija za Iran. Dok svet čeka sledeći potez Teherana, najveći izazov za Iran je nedostatak odgovarajućih opcija za suprotstavljanje Izraelu bez direktnog ulaska u rat, koji Iran pokušava da izbegne. Saudijska Arabija i UAE mogli bi podržati izraelske težnje da se oslabi i suzbije Hezbolah, dok neke druge zemlje, poput Katara i Turske, imaju interes da posreduju kako bi sprečile dalji haos. Dok međunarodna zajednica, kao i obično, jalovo poziva na smirenje situacije, Libanu, koji se odavno suočava sa ozbiljnim ekonomskim i političkim problemima, sada preti nova humanitarna kriza.
Vašington i Pariz pokušavaju da ostvare primirje u Gazi, iako bi ono automatski dovelo i do smanjenja tenzija sa Hezbolahom. Zbog toga se može steći utisak da izraelski premijer priželjkuje regionalizaciju sukoba. Istina je da Benjamin Netanjahu ima političke razloge za odugovlačenje sukoba. Takođe, i ultradesnica oštro se protivi bilo kakvom prekidu vatre, a od nje zavisi vladajuća koalicija u Izraelu. Uprkos žestokoj kritici Netanjahua, mnoge arapske vlade i dalje smatraju da je Iran najveća opasnost na Bliskom istoku.
Francuski predsednik je poručio da je mirovni predlog koji je napravljen solidan, precizirajući da je pripremljen s Netanjahuom i SAD. Većina Izraelaca je pesimistična u pogledu mirovnog sporazuma kojim bi se okončao rat u Gazi. Mnogi od njih ne žele da se zaustavi rat sve dok ne vide da su i Hamas i Hezbolah neutralisani kao ozbiljne pretnje.
Plan najdesnije vlade u istoriji Izraela jeste uništenje Hamasa, oslobađanje preostalih talaca koje oni drže, obezbeđivanje granice sa Gazom i omogućavanje Izraelcima da se vrate svojim kućama u severnom delu zemlje.
Izrael svoje ratne ciljeve ne ostvaruje. Hamas jeste pretrpeo velike gubitke u Gazi, ali daleko od toga da je uništen. Nažalost, do danas je oslobođeno samo nekoliko talaca, mnogi su ubijeni, dok je sudbina preostalih nepoznata. Bliskom istoku predstoji opasan period, razdoblje koje će dovesti do ishoda sukoba između Izraela i Hezbolaha, ali i njihovih saveznika. To će odrediti budućnost tog regiona.