U zgradu Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici u Beogradu u pratnji nekoliko marica iz Centralnog zatvora došli su okrivljeni pripadnici klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića na današnje suđenje, gde se očekuje da svedok saradnik Srđan Lalić odgovora na pitanja sudskog veća, tužioca, odbrana i samih optuženih. Pripadnici klana terete se za otmice, silovanje, sedam likvidacija, drogu i nedozvoljeno oružje.
Na prethodnom ročištu dojučerašnji Belivukov bliski saradnik Lalić, koji je u zamenu za manju kaznu zatvora sklopio sporazum sa Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal pričao je o krvavim tajnama najmonstruoznijeg klana. Opisivao je kako su pripadnici klana mamili svoje žrtve, zatim ih otimali, mučili u kući strave u Ritopeku, a potom ih zverski ubijali, sekli na komade, stavljali u džakove i bacali u Dunav. Nakon zločina trudili su se da uklone sve krvave tragove, palili garderobu, prali podove i zidove varikinom. Nakon zverskih ubistava trudili su se da se ponašaju sasvim normalno.
Princip ispitivanja - ko se udara blago, a ko unakazi od batina
Nakon pauze nastavlja se suđenje klanu Belivuk-Miljković, a za reč se javila advokat Miljana Perendija, koja zastupa okrivljenog Filipa Ivanovskog.
Miljana Perendija: Ja ću vas pitati, a vi da se ne ljutite Laliću na moja pitanje.
Srđan Lalić: Nemam prava da se ljutim, slobodno pitajte.
Miljana Perendija: Zanima me da li nekih 20 maskiranih napadača kako tuku I. S.?
Srđan Lalić: Nisam to video.
Miljana Perendija: Kako vi sebe opisujete s obzirom da ste sekli, tukli, ubijali?
Srđan Lalić: Kao član grupe sam to radio.
Miljana Perendija:Zašto odlučujete da nekoga blago udarate, a nekoga da ukanazite od batina?
Srđan Lalić: To sam koristio kao svoj princip ispitivanja. Uvek sam udarao po nogama ili debelom mesu. Nikako da dođe do faktura i preloma. To je bio neki najniži modus operandum da nekom nanesem bol, a da dobijem odgovor koji sma tražio.
Miljana Perendija: Da li imate neki strah kada to radite žrtavama?
Srđan Lalić: Imam strah od vođa ove grupe. To imam da kažem.
Miljana Perendija: Pa vi ste tukli te ljude, o kkavoj grupi pričate.
Zatim je usledila prepirka između advokata Perendije i Lalića, a uz sve se umešala i predsednoica sudskog veća koja je zatražila
Srđan Lalić: Polako, molim vas. Ja ovde stojim kao okrivljeni svedok saradnik. Događaji su veoma teški, da ste bili na mom videli bi kako je to teško.
Miljana Perendija: Gde je bio Filip Ivanovski?
Srđan Lalić: Bio je na stadionu, koliko se sećam.
Miljana Perendija: Da li je I. S. data neka droga dok je bio na stadionu?
Srđan Lalić: Data mu je droga, nisma bio tu kada mu je data, ali sam obavešten kada sam došao da je drogiran.
Miljana Perendija: Kako je moguće da uvek pričate o tako strašnim delima i ubistvima, a kada se dođe do vas vi se nekako izvučete. Niste bili tu, kasnite. Baš ne razumem. Jel imate vi dokaze za sve ovo što tvrdite?
Sudija Zorica Avramović se zatim umešala i opomenula Perendiju da ne daje nikakve zaključke. Srđan Lalić se uznemirio nakon davanja odgovora i atmosfera je došla do usijanja. Miljana Perendija je zatim dala svoj zaključak na svoje ispitivanje.
Miljana Perendija: Mi nemamo zvanično da je neko umrlo, nema obdukcionog nalaza. Nema dokaza da su te žrtve ubijene i nema dokaza da je sve ovo što vi pričate istina.
Nakon nje za reč se javio okrivljeni Marko Miljković, ali je sudija konstatovala da će on imati mnogo pitanja za svedoka Srđana Lalića, dojučerašnjeg svog saradnika i odlučila da se sa tim počne u sredu kada se nastavlja ročišta kriminalnom klanu.
Pitanja Lazarevića koje je odbio i sudija
Dejan Lazarević: Da li ste onako kako ste vi opisivali - mučenje, davljenje, sečenje prstiju, da li ste to tek sada radili u grupi, nikako ranije? Da li ste tukli nekoga motkama?
Srđan Lalić: Ranije to nisam radio, a potukao sam se range
Dejan Lazarević: Kada su vam se roditelji razveli?
Srđan Lalić: Ne sećam se, u nekom adolescenskom periodu.
Dejan Lazarević: Sa kim ste tada živeli?
Srđan Lalić: I sa majkom i sa ocem.
Dejan Lazarević: Kako to, objasnite, da li ste imali neke probleme sa ocem?
Srđan Lalić: Znam šta pokušavaš.
Dejan Lazarević: Pitao sam vas, odgovorite.
Sudija: Ovo su neka pitanja koja ne treba da postavljate.
Dejan Lazarević: Imam samo još jedno pitanje. Da li ćete tući i mučiti ljude kada izađete nakon odležanih 18 godina zatvora?
Sudija: Pitanje se odbija.
Predsednica sudskog veća dala je pauzu u trajanju od 20 minuta, nakon čega se očekuje da ispitivanje svedoka saradnika nastave okrivljeni.
Lalić: I.S. je jedna napaćena duša...
Dejan Lazarević: Možete li da opišete kakav je bio I. S. pošto komentarišete sve.
Srđan Lalić: Preživeo je neke ružne stvari. On je jedna napećena duša. To bi mogao da kažem I. S.
Dejan Lazarević: Recite mi još nešto o I. S.
Srđan Lalić: Dečko je na rubu egzistencije. Kako bi vam rekao, teško mu je, to sam zaključio.
Dejan Lazarević: Koliko ste pričali sa njim?
Srđan Lalić: Brzo je prošlo to. Udario sam ga 10 ili 20 puta kako bi mi rekao šta radi ovde i ko ga je poslao.
Dejan Lazarević: Recite mi nešto koliko noći je bio I. S. na stadionu?
Srđan Lalić: Rekao sam vam. Ako se vežemo za to, bio je nekoliko noći, tačnije dve ili ti noći.
Šest godina ste dobili za silovanje. Ko je odlučio o toj visini kazne?
Srđan Lalić: Ne znam ko je to odlučio. Verovatno sud. Ja sam pristao na jedinsitvenu kaznu zatvora.
Dejan Lazarević: Da li ima bilijarski sto na stadionu?
Srđan Lalić: Ima.
Dejan Lazarević: Da li ste vi silovali I. S. tim štapom?
Srđan Lalić: Ne. Nas dvoje u istoj priči ne, nikako.
Dejan Lazarević: Da li ste držali fotografije golem muškaraca u svom telefonu?
Srđan Lalić: Naravno da ne.
Dejan Lazarević: Da li ste imali gole fotografije muškaraca u svom telefonu?
Sudija: Kakve veze ovo pitanje ima sa ovim predmetom.
Srđan Lalić: Ja nisam činio slike i video snimke muškaraca, nisam to pravio. Jedino ako sam imao neku šaljivu fotogrfaiju koju mi je neko poslao na Viber, pa je ostala u galeriji.
Dejan Lazarević: Da li ste prodavali drogu?
Srđan Lalić: Jesam, i posedovao i prodavao.
Dejan Lazarević: Da li ste imali zaradu?
Srđan Lalić: Pa teško je to sada reći.
Dejan Lazarević: Zašto vas nema onda na optužnici povodom ovog krivičnog dela?
Srđan Lalić: Ne znam.
Dejan Lazarević: Da li ste sarađivali sa ostalim kriminalnim grupama vezano za prodaju droge?
Srđan Lalić: Moguće, mada se ne sećam.
Dejan Lazarević: Da li te posedovali u prodaju marihuane, kokaina, spida i ekstazija?
Srđan Lalić: Da.
Dejan Lazarević: Da li je na stadionu pravili spid?
Srđan Lalić: Da.
Dejan Lazarević: Da li ste drogu nabavljali drogu od Veljka i Marka?
Srđan Lalić: Da, tako je.
Dejan Lazarević: Da li su u tome učestovali Marko i Miloš Budimir, vezano za marihuanu?
Srđan Lalić: Da, da učestvovali su.
Dejan Lazarević: Sada bi vas pitao nešto, onako deluje mi da opisujete ubistva kao da prepričavate film. Kako to objašnjavate?
Srđan Lalić: Molim vas sudija, on pričao o svojim zapažanjima.
Tužilac Saša Ivanić javio se za reč i naveo da ima sugestiju povodom ispitivanja svedoka saradnika Srđana Lalića.
Jezivi opisi mučenja Mitića
Dejan Lazarević: Recite mi, po vama da li su Aleksandar Šćepanović i Željko Kodžić članovi kriminlane organizacije?
Srđan Lalić: Ne znam. Ne poznajem sve jude.
Dejan Lazarević: Ko je od članova navodne kriminalne grupe držao oružje?
Srđan Lalić: Veljko Belivuk, Bojan Hrvatin, Nebojša Janković, Dejan Tešić, Marko i Miloš Budimir, Marko Miljković, ja, Vlade Draganić. Mnogo ljudi je dolazilo u kontakt sa tim oružjem.
Dejan Lazarević: Da li je Bojan Hrvatin bio zadužen za neko oružje? Da li ste vas dvojica imali neku razmenu oružja?
Srđan Lalić: Sećam se jedne scene pretzel smo snajper i mitraljez kod Ikeje u leto 2020.
Dejan Lazarević: Kada je bila otmice Nikole Mitića?
Srđan Lalić: U avgustu 2020.
Dejan Lazarević: Kolikao je bila razdaljina od američke ambasade do tog mesta gde ste ga oteli?
Srđan Lalić: Nije kilometar i po. Taj kraj dobro poznajem. Živeo sam tu.
Dejan Lazarević: Gde ste vodili Nikolu Mitića nakon otmice?
Srđan Lalić: U bunker na stadionu.
Dejan Lazarević: Gde se nalazi bunker?
Srđan Lalić: Ispod stadiona. U sakrivenoj prostoriji, na istočnoj strani.
Dejan Lazarević: U optužnici stoji da je odvezen u restoran koji se nalazi ispod južne tribine?
Srđan Lalić: Ne znam, moguće.
Dejan Lazarević: Da li ste rekli tužiocu da je pogrešna strana?
Sudija: Ovo pitanje se odbija.
Dejan Lazarević: Ko je otkinuo nokat Nikoli Mitiću?
Srđan Lalić: Ja sam mu naneo povrede klještima. Vidi se na slikama.
Dejan Lazarević: Da li ste to sami uradili?
Srđan Lalić: Ja sam to sam uradio.
Dejan Lazarević: U optužnici stoji da je to sa vama uradio i Miloš Budimir.
Srđan Lalić: Moguće da tako piše, ali ja sam to uradio.
Dejan Lazarević: Da li je Mitić gubio svest kada ste mu to radili?
Srđan Lalić: Moguće, ne sećam se. To je bol, moguće da se onesevestio. Ali koliko se sećam on je tada bio i pod nekim dejstvom.
Sudija: Okrivljene molim da se smire i da se lepo ponašaju iza stakla u boksu. Da ne prave grimase i da se ne sme na ispitivanje svedoka saradnika.
Dejan Lazarević: Molim okrivljene da se lepo ponašaju.
Dejan Lazarević: Koja je bila uloga Nikole Spasojevića? Da li je bio u pratnji?
Srđan Lalić: Ne mogu da se setim.
Dejan Lazarević: Da li je tukao Mitića?
Srđan Lalić: Ne sećam se sada. Znam da sam poslednji došao u prostoriju.
Dejan Lazarević: Da li možemo da pređemo na I. S.?
Srđan Lalić: Ne znam da li možete. Kako mislite da pređemo. Valjda da pričamo o krivičnom delu otmice I. S. Ovo su neki ulična pitanja.
Sudija: Molim vas, lepo se ponašajte i sačekajte pitaje.
Dejan Lazarević: Da lis te ga vezoivali lisicama?
Srđan Lalić: Ne.
Dejan Lazarević: Da li ste hteli da ga pustite?
Srđan Lalić: To je bio moj predlog, ali nije usvojen.
Sve o mučenju Veličkovića i Ljepoje
Dejan Lazarević: Da li ste čupali nokte Veličkoviću?
Srđan Lalić: U svrhu ispitivanja jasam Veličkoviću čupao palac na desnoj nozi. Nije bio polomljen nokat, toga se sećam. Zalomljen nokat na palcu mu je bio, što se može videti na slikama u optužnici.
Dejan Lazarević: Prešao bi na žrtvu Zdravka Radojevića.
Srđan Lalić: E, ne možemo. Ne možemo tako.
Sudija: Lepo se ponašajte Laliću, branilac postavlja pitanja.
Srđan Lalić: Ne možemo. Mlaso poštovanja prema žrtvama.
Dejan Lazarević: Neka video veštak kako se ponaša. To je njegov, ja ću nastaviti.
Sudija: Nastavite.
Dejan Lazarević: Da li vam je tužilac postavljao pitanja o svemu tome?
Srđan Lalić: Ne sećam se, sigurno jeste.
Dejan Lazarević: Ko je po vama davio navodnu žrtvu Milana Ljepoju?
Srđan Lalić: Veljko i Bojan Hrvatin.
Dejan Lazarević: Ko je udavio Ljepoju vezanjem žive oko vrata?
Srđan Lalić: To se nije desilo, drugačije sam rekao. Ljepoju smo davili, to je radnja koja je duže trajala. Nisam siguran da smo ga tako ubili, već je Veljko Belivuk uzeo nož i ubio ga.
Dejan Lazarević: Ko je tačno stezao tu žicu?
Srđan Lalić: Veljko, Hrvatin, ja i Janković smo stezali žicu da ga davimo.
Lalić o ubistvu Gligorijevića
Dejan Lazarević: Da li je kada ste čitali optužnicu vezano za Lazara Vukićevića?
Srđan Lalić: Moje je samo da objasnim u čemu sam učestvovao. I ono o čemu sam imao saznanja.
Dejan Lazarević: Da li ste rekli tužiocu da li nešto nije tačno u optužnici?
Srđan Lalić: Opet vam kažem da sam tužiocu rekao o svim mojim saznanjima.
Dejan Lazarević: Koji je bio vaš motiv da zaključim sporazume?
Srđan Lalić: Pregršt motiva je u pitanju. Ranije iskustva sa pojedincima iz ove grupe. Ovo je bila poslednja prilika koju sam uradio kako bi izašao iz svega ovoga.
Dejan Lazarević: Ko je po vama učestvovao u ubistvu Aleksandra Gligorijevića?
Srđan Lalić: Veljko i Marko.
Dejan Lazarević: Ko je od njih dvojice rekao da se on navodno ubije?
Srđan Lalić: Neko od njih dvojice, ali se ne sećam ko tačno.
Dejan Lazarević: Ko je doneo snajper na stadion?
Srđan Lalić: Gligorijević, doneo je samo torbu.
Dejan Lazarević: Da li ste čitajući optužnicu videli da tužilaštvo tvrdi da je Aleksandar Šćepanoviću doneo tu pušku u na stadion?
Srđan Lalić: Može biti i da je on to uradio.
Dejan Lazarević: Ko je trebao da likvidira Marka i Veljka?
Srđan Lalić: Pripadnik kriminalne grupe. Isključivo mafijaška.
Sudija: Ispričajte šta znate o tome.
Srđan Lalić: Članovi kriminalne grupe su hteli da ih ubiju, opet ponavljam. Bila je priča da su ubice već pripremljene. Navijački klan nije jer imamo kriminalni klan, možda ima simpatizera, ali suparnička grupa je htela da ih ubije.
Dejan Lazarević: Gde se nalazila mašina u tom trenutku kada je ubijen Aleksandar Gligorijević?
Srđan Lalić: U kući, u prostoriji.
Nastavljeno ispitivanje Lalića
Dejan Lazarević: Koliko imate optužnica?
Srđan Lalić: Dve.
Dejan Lazarević: Kada ste zaključili sporazum?
Srđan Lalić: Ne sećam se.
Dejan Lazarević: Da li ste je pročitali?
Srđan Lalić: Jesam, pre nego što sam je potpisao.
Dejan Lazarević: Da li ste ove obmane
Srđan Lalić: Sada ću ti objasniti. Ja sam u svojoj izjavi dela u kojima sam učestvovao. Nisam, onako kako vi kažete, nisam pričao po optužnici.
Dejan Lazarević: Da li ste sugerisali tužiocu šta treba da radi?
Srđan Lalić: Naravno da ne. Ja ovde pričam o činjenicama. Ne ulazim u detalje da li se nešto malo razlikuje ili ne, pričao sam onako kako je bilo.
Dejan Lazarević: Da li ste priznali trgovinu drogom tužiocu?
Srđan Lalić: Naravno, to sma napisao i u pisanoj formi.
Dejan Lazarević: Da li ste falsifikovali izdaje?
Srđan Lalić: Gospodine Lazareviću, pasoš koji sam posedovao je pravi. Izdao ga je MUP Srbije. Kraj priče.
Dejan Lazarević: Da li je na njemu ime Srđan Lalić?
Srđan Lalić: Ne, ne sećam se.
Dejan Lazarević: Kako ste došli do sporazume? Da li ste ga odmah prihvatili ili se ga menjali?
Srđan Lalić: Moj odgovor je da nemam zamerki na moj sporazum.
Dejan Lazarević: Da li ste učestovali u otmici? Da li vam se na teret stavlja da ste?
Srđan Lalić: Jesam, to sam rekao i ranije.
Dejan Lazarević: Kome ste predali svesku?
Srđan Lalić: Kome je trebalo. Predao sam je ranije.
Dejan Lazarević: Gde se nalazi ta sveska?
Srđan Lalić: Ne znam, znam da sam je predao.
Dejan Lazarević: Šta ste priznali od krivičnih dela?
Srđan Lalić: Sve što sam radio, otmice, ubistva, drogu.
Dejan Lazarević: Da li bi ste se setili koliko bi ležali da niste prihvatili sporazum?
Srđan Lalić: Znam da je pojedinačno bilo po 12, 14, 16 godina. Ne sećam se tada.
Potom je usledila napeta atmosfera u najvećoj sudnici. Osetila se velika netrepeljivost između Lazarevića i Lalića, pa je u nekoliko navrata sudija morala da ih opomene.
11.19 - Sudija odredila pauzu
Predsednica sudskog veća pre nego što se advokat Dejan Lazarević javio za reč kako bi ispitivao svedoka saradnika Srđana Lalića, odredila je pauzu u trajanju od 30 minuta pošto se veliki broj okrivljenih javio i zamolio za pauzu.
11.16 - Lalić o detaljima ubistva Vukićevića i silovanja I. S.
Sudija je potom pitala Srđana Lalića za okrivljenog Nemanju Đurića, kada je u pitanju ubistvo Lazara Vukićevića, a on je odgovorio da ne može da se seti nekog bitnog detalja, ali da Đurić bio jedan od ljudi koji je tukao Vukićevića kada je doveden u kuću strave u Ritopeku.
Sudiju Zoricu Avramović je zanimalo krivično delo silovanje I. S. za koje se tereti klan Belivuk-Miljković.
Sudija: Da li je I. S. silovan na stadionu?
Srđan Lalić: Došao sam na stadion dan pre otmice Mitića. Zatekli smo tu scenu. Tada smo od ljudi dobili informaciju da je su ga držali tu na stadionu. U tom trenutku na stadionu je bilo 20-30 ljudi, ali neki su bili u bašti i verovatno nisu znali šta se dešava unutra. Sve mi je to bilo neozbiljno, ali je činjenica da su ga tukli, znam da su ga mučili i fizički i psihički. Zlostavljali su ga. Ono što sigurno znam jeste da ja nisam učestvovao u tome, nisam ga silovao. Nema razloga da tako nešto krijem, kada sam ispričao sve ove gore stvari. Hteo bi da dodam da su mu sipali nešto u piće, hvalili su se time.
Lalić je zatim za sudskom govornicom naveo da I. S. za koga je grupa mislila da je vršio opservaciju i da je javljao suparničkoj ekipi svaki njihov pokret i radnju, "nije imao kapacitet da to vrši."
Srđan Lalić: Sećam se udarao sam tog dečka motkom po nogama samo da bih mu zadao bol. Tada sam shvatio da on nije kapacitet da opservira bilo koga. Svi koji su bili unutra su nesumnjivo učestvovali u tome. To delo mi je ostalo najmanje upečatljivo jer smo imali ugrožene živote Veljka i Marka i ljude koji nas aktivno prate. Ovo je bila greota.
11.06 - Lalić: Zvicer je bio glavni
Tužilac: Da se vratimo na početak, koga vi poznajete prvo?
Srđan Lalić: Veljka Belivuka. Nakon ubistva Aleksandra Stankovića upoznajem Marka Miljkovića. Oni su nakon toga završili u zatvoru, i tada nam se kontakt pomalo ugasio, ali se ponovo srećemo. Tačnije imali smo ugovoren sastanak u Španiji, tada sam se video sa Markom Miljkovićem. Kasnije se upoznajem Marka Budimira, Nebojšu Jankovića, na proleće 2019. upoznajem Spasojevića i drudge članove klana. Neke koji su ovde i one koji ne sede sada ovde.
Na pitanje tužioca da li se grupa kojoj je pripadao vršili distibuciju droge, rekao je da je Radoje zvicer bio glavni, a da su za njim kokain "radili" Veljko Belivuk i Marko Miljković.
Srđan Lalić: Drogu je nabavljao Zvicer, on je bio glavni. Njegovi ljudi su bili Veljko i Marko. Imali su zaradu. 1,5 evro svako od njih je imao za gram droge. Sećam se da su 1 evro plaćali Dedi koji je to sve pakovao. Glavni su bili za kokain, a za marihuanu su bili zadužena braća Budimir. Oni su imali neki albansku šemu, ali je sve bilo u dogovoru sa "kavačkim klanom". Spid je takođe, rađen i to na stadionu. Što se tiče spida to sam radio ja i braća Budimir, ali i ostali članovi jer je to bilo veoma unosan posao.
Tužilac: Odakle pare klanu?
Srđan Lalić: Roba jednako novac. Zarađivali smo pare od likvidacija. Držali su obezbeđenja, čuvali su neka lica. Pare su dolazile i od automobila, ne znam da li su ih otimali ili su nešto drugo radili, ali i od automobila je dolazio novac. Vidite nisu oni nisu neki uspešni biznismeni, nije ih to zanimalo.
Tužilac: Kako znate da je novac i droga od Radoja Zvicera?
Srđan Lalić: Znam, zato što mi je rekao Veljko Belivuk.
10.43 - Lalić opisao kuću strave u Ritopeku
Svedok saradnik opisao je i tajnu prostoriju u kući strave u Ritopeku. Rekao je između ostalog da je bila oblepljena pločicama.
- Po zidovima su bile utičnice jer se tu nekada gajila marihuana, na plafonu su neonke i cevi za ventilaciju, sve je bilo za tu laboratoriju. Tu je bio jedan ormar za oružje i jedan sanduk. Bila je jedna drvena, jedna metalna stolica, wc šolja, slavina, creva, neke police - rekao je Lalić. Kada je u pitanju industrijska mašina za mlevenje mesa, svedok saradnik je rekao da je za prvih nekoliko ubistava stajala u garaži sa desne strane, a da je posle premeštena u skrivenu prostoriju jer im je tako bilo lakše.
- Mašina koju smo koristili je bila visine 150 centimetara, širine 60 do 80, dužine 80 do 100. Sa desne strane, kada se gleda ka pužu, je taster za pokretanje mašine. Bila je povezana za struju, imala je i kutiju preko koje je povezana na elektromrežu. Bilo je problema sa paljenjem, nije htela da se pokrene ili ako se poveže kontra onda se puž okreće u pogrešnu stranu. Time je isključivo manipulisao Draganić, on nije uspeo da je svaki put poveže isto, nego on tako improvizuje - dodao je Lalić.
Srđan Lalić je potom detaljno opisao kako je kuća u Ritopeku izgledala. Inače, kuća strave je u vlasništvu Vlade Draganića. Imala je pešačku i kolsku kapiju, video nadzor, da je imala prizemlje, sprat i potkrovlje, kao i terasu iznad garaže.
10.29 - Počelo ročište, Lalić izašao za govornicu
Nakon što je predsednica sudskog veća Zorica Avramović konstatovala da su prisutni tužioci, okrivljeni i advokati počelo je današnje ročište. Za sudsku govornicu stao je svedok saradnik Srđan Lalić.
Tužilac: U odnosu na ono što ste do sada rekli, a odnosi se na ubistvo Gorana Veličkovića. Dali ste prikaz rešavanje tela, recite mi ko se rešava tela, a ko ga baca u Dunav?
Srđan Lalić: Tu smo bili, ja, Spasojević, Janković, Miloš Budimir, Veljko Belivuk, Draganić.
Tužilac: Bacanje tela u Dunav?
Srđan Lalić: Veljko, Marko Miljković, Miloš Budimir i Spasojević.
Tužilac: Rešio se džakova, to ste naveli u iskazu, šta to znači?
Srđan Lalić: Draganić je imao metodu, na pola puta do reke, skrene na levu stranu i tu je jedan isušeni potok. Tu ostavlja džakove, patike, naočare, nosi ranac na leđima. U rancu ima šibice, baterijsku lampu. Meša sve te džakove kako bi se masa unutra istopila i tada je baca.
Tužilac: U odnosu na Nikolu Mitića, ko sve rešava telo?
Srđan Lalić: Miloš Budimir, ja, Bojan Hrvatin, Draganić
Tužilac: Ko vozi putničko vozilo vezano za ubistvo Lazara Vukićevića?
Srđan Lalić: Draganić.
Tužilac: Kako je Ljepoja ubijen?
Srđan Lalić: Veljko Belivuk i Hrvatin ga prvo dave kesom, a zatim kanapom, učestovao sam i ja u tome. Na kraju mu je Veljko nožem prerezao vrat.
Tužilac: Da li je to vozilo imalo pratnju, vezano za Ljepoju vas pitam?
Srđan Lalić: Svako vozilo i otmica je rađena kao pratnja. Uvek su bila vozila koja su pravila lažne sudare i na taj način smo pravili prednost ljudima našim ljudima. Što se tiče Ljepoje to smo radili Miloš Budimir, Nemanja Đurić, Marko Budimir, svi su bili uključeni u tu pratnju.
Tužilac: Hteo bi da vas pitam za fotografiju koja se nalazi u spisima, a vezana je za Gorana Veličkovića?
Srđan Lalić: Mislite na fotografiju na kojoj smo Veljko Belivuk i ja, dok je ispod nas Goran Veličković. On je tada još uvek bio živ, a slikao nas je Marko Budimir koji je zatim tu fotografiju slao Marku Miljkoviću.
Tužilac: Ko je i na koji način odlučio da se bude toliko surov u ubistvima?
Srđan Lalić: To je definitivno Marko Miljković. On je bio fasciniran, smatrao je da je takav način ubistva brilijantan.
Tužilac: Ko je rekao frazu "nema tela, nema dela"?
Srđan Lalić: Fraza "nema tela, nema dela" je definitivno od Marka Miljkovića. On je smatrao da na taj način nikada zločin neče biti otkriven i da neće niko biti procesuiran.