Pitanje rudarenja litijuma i projekta „Jadar“ izazvalo je duboku podelu u društvu, a u emisiji Usijanje gosti su analizirali šta stoji iza tog straha i kako struka vidi eksploataciju ovog dragocenog metala. Profesor Dinko Knežević sa Rudarsko-geološkog fakulteta, politički analitičari Dejan Vuk Stanković i Cvijetin Milivojević diskutovali su o ekološkim, ekonomskim i političkim aspektima ovog pitanja.
Profesor Knežević je, kao stručnjak iz oblasti rudarstva, jasno stavio do znanja da eksploatacija litijuma ne bi trebalo da bude politizovano pitanje, već tehničko i stručno pitanje.
- Eksploatacija bilo koje mineralne sirovine, pa i litijuma, nije ni političko, a naročito ne dnevno-političko pitanje. Mi smo sada došli u situaciju da je iskopavanje litijuma postalo politička tema, a ne tehničko pitanje. Da smo tako radili sa rudnicima bakra, olova, cinka, danas ne bismo imali industriju, već samo veću političku priču - rekao je Knežević.
Profesor Knežević je naglasio da litijum nije ništa drugačiji od drugih minerala po pitanju rizika.
- Svaka mineralna sirovina nosi opasnosti, bio to bakar, olovo, cink, pa i litijum. Problem je što se ljudi boje onoga što ne znaju i ne razumeju - objašnjava Knežević, ističući da je ključno objasniti i edukovati javnost o tehničkim aspektima eksploatacije.
- Rio Tinto je zakasnio sa svojom pričom. Kampanja protiv litijuma bila je već u punom zamahu kada su oni pokušali da objasne proces. Trebalo je ranije objasniti kako proces eksploatacije funkcioniše i smiriti strahove javnosti - naglašava Knežević.
- Danas imamo dve potpuno suprotstavljene strane - jedni su za, drugi protiv, i to bez volje za dijalogom. Problem je što se sve politizovalo, umesto da se stručna rasprava vodi iza zatvorenih vrata, bez kamera i bez političara. Samo tako možemo da dođemo do rešenja - rekao je profesor Knežević, ističući da stručni dijalog među kolegama bez političkog pritiska može doneti prave odgovore.
On je takođe istakao da je rudarska i geološka struka pretežno na strani eksploatacije litijuma.
- Najveći deo struke smatra da bi trebalo iskoristiti šansu koju nam pruža ovaj resurs. Problem je što najveća opozicija dolazi iz oblasti koje nemaju dodirnih tačaka sa rudarenjem, kao što su biologija i hemija. To su ljudi koji često nemaju iskustvo sa rudnicima i mineralnim sirovinama - naglašava Knežević.
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, izneo je svoje stavove o ekonomskoj koristi koju bi Srbija mogla imati od eksploatacije litijuma.
- Projekat ‘Jadar’ mogao bi doneti investicije vredne tri milijarde evra, sa 3.500 zaposlenih i prosečnim platama od 1.100 evra - rekao je Stanković. On je istakao da bi Srbija mogla postati ključni igrač na tržištu baterija za električna vozila, što bi se direktno nadovezalo na zeleni plan EU.
- Cilj opozicije je bio da ova sednica ne bude održana, zato što je predložila 146 amandmana na rebalans budžeta, a onda podnela predlog da se zabrani geološko istraživanje i eksploataicja litijuma i bora. Onda su izreklamirali taj svoj predlog zakona, čak i dali neko obrazloženje i čekali su da ne bude rasprave jer je za njih ta stvar završena. Neće biti kopanja, samo se ne zna da li trajno ili privremeno. Koliko sam shvatio oni su za privremenu zabranu dok se vlast ne skine, pa da oni otvore opet priču o tome kad dođu na vlast - dodao je Stanković.
- Ovaj projekat je u skladu sa ekološkim standardima koje Evropska unija propisuje, a studije pokazuju da bi projekat mogao značajno doprineti srpskoj ekonomiji. Ključno je pronaći balans između ekonomije i ekologije - dodao je Stanković, podsećajući na važnost primene inovativnih tehnologija u eksploataciji.
Profesor Knežević detaljno je obrazložio pitanje zagađenja podzemnih voda i ekoloških posledica koje bi mogla imati eksploatacija litijuma u dolini Jadra. Njegova izjava osvetljava važan aspekt projekta, bazirajući se na konkretnim proračunima i tehničkim detaljima.
- Kada govorimo o vodi, razumljivo je da je to najveći strah koji ljudi imaju - briga o vodi, vazduhu i zemljištu su osnovne stvari koje utiču na naš svakodnevni život. No, da bismo procenili koliki je rizik, moramo da krenemo od postojećeg stanja. Podzemne vode na tom području već su zagađene iz više razloga - objašnjava Knežević.
On dalje pojašnjava da je dolina Jadra u prošlosti već bila pogođena različitim industrijskim aktivnostima koje su uticale na kvalitet tla i podzemnih voda:
- Zemljište u dolini Jadra već je značajno zagađeno. Vazduh, manje više, nije problematičan, ali podzemne vode su zagađene usled višestrukih faktora. To nije novo stanje, već je posledica decenijske industrijske aktivnosti.
Profesor zatim prelazi na pitanje Mačvanskog bazena podzemnih voda, za koji su neki stručnjaci izrazili zabrinutost:
- Mačvanski bazen, kod Šapca, je veliki izvor podzemne vode sa procenjenim kapacitetom od devet kubnih metara u sekundi, što znači da je izuzetno bogat izvor. On nije nastao pre nekoliko godina, već je verovatno star između 200 i 1.000 godina. Voda se kontinuirano obnavlja, jer je bazen u aluvionu Drine i Save, što znači da stalno prima vodu koja se filtrira kroz te reke.
Profesor Knežević ukazuje da se u ovom trenutku koristi samo mali deo tog kapaciteta:
- Danas koristimo samo 0,7 kubnih metara u sekundi, što znači da ne koristimo ni 10% ukupnog kapaciteta ovog izvora, koji je veći od svih izvora podzemnih voda u Beogradu.
Dalje se osvrće na istorijske primere zagađenja, ističući da ni ranije industrijske aktivnosti, poput rada fabrike „Viskoza“ i rudnika Antimona, nisu značajno ugrozile podzemne vode:
- Od 60-ih godina prošlog veka, kada je fabrika ‘Viskoza’ počela da radi na obali Drine, kao i rudnik Antimona i rudnik Veliki Majdan, dešavale su se industrijske havarije, ali voda nije bila zagađena na način da ugrozi zdravlje ljudi. Današnje mere zaštite mnogo su strože nego što su bile tada, pa ne postoji realna opasnost da će eksploatacija litijuma ugroziti Mačvanski rezervoar.
Knežević jasno odbacuje teorije o mogućem zagađenju:
- Da bi se voda Drine ugrozila, morao bi se prvo zagaditi Jadar, a zatim bi to zagađenje moralo stići do Drine i transportovati se 16 do 18 kilometara. Tehnički gledano, to nije realno. Uvek postoji strah kada ljudi nisu dovoljno informisani, ali nema realnog razloga za takve bojazni - zaključio je profesor Knežević.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević u emisiji se osvrnuo na političku pozadinu čitave debate, podsećajući da je litijum postao tema tek u poslednjih nekoliko godina.
- Političari su litijum otkrili pre nekoliko godina, kada je postalo jasno da projekat ima veliki ekonomski potencijal, ali i da nosi politički rizik zbog ekoloških zabrinutosti - rekao je Milivojević, napominjući da je važno da se sve strane u debati obrate stručnoj javnosti kako bi se donela najbolja odluka.
- Slažem se da nekome nije odgovarala sednica o litijumu, a taj neko je vlast. Moram da vas podsetim da je vlast donela uredbu januara 2022. pre predsedničkih i parlamentarnih izbora o zabrani eksploatacije. Potom je vlast donela odluku, iznenađujuću za širu javnost, ali ne i za one koji pomno prate ovaj problem, iz 2. juna i kraj lokalnih izbora, da krene u ofanzivnu kampanju za kopanje. Uprkos zabrani koja je bila na snazi i koja je obavezivala i Vladu. Zatim, gospodin Šolc, Bundeskancler je prilikom posete Beogradu saopštio da je neko iz naše Vlade još u septembru 2023. godine kada je bila na snazi uredba o zabrani, potpisao pismo o namerama sa evropskim komesarom zaduženim za tu oblast. Pa vas moram podsetiti na činjenicu da je godinu i po dana u Narodnoj skupštini narodna inicijativa koju je potpisalo 38.000 građana i od tada joj se gubi svaki trag. Prema zakonu, predsednik Narodne skupštine je obavezan da tu temu stavi na dnevni red u roku od najviše 6 meseci od dana dospeća i nakon verifikacije nadležnog skupštinskog odbora, koji je to i učinio - dodao je Milivojević.
- U međuvremenu su bila četiri redovna zasedanja i nije tu kriva jedino Ana Brnabić, već i Ivica Dači koji je obnašao mesto predsendika Narodne skupštine, ali i Vladimir Orlić. I sad najnovije što se desilo, prema zakonu o Narodnoj skupštini, njena obaveza je da raspravlja u vanrednom zasedanju o inicijativi, u ovom slučaju predlogu zakona, najmanje trećine narodnih poslanika. Ovi iz opozicije tvrde da su zahtev predali 10. septembra, prema tome, bilo je 20 dana za to. Naglašavam, to nije stvar dobre volje predsednice Narodne skupštine već njena zakonska obaveza - istakao je Milivojević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs