Sa rekordnim temperaturama prethodnih godina, periodi Miholjskog leta značili su produžetak najtoplijeg godišnjeg doba, međutim, ovogodišnji “letnji dani” u oktobru biće drugačiji i kraći i, prema najavi meteorologa, “stabilizaciju koja sledi uslovno možemo nazvati Miholjskim letom”.
Ne popušta polarni vrtlog, ali Miholjsko leto ipak stiže
Meteorolog amater Ivan Ristić je još krajem leta najavio da ćemo ove godine imati Miholjsko leto, ali kaže da je problem što polarni vrtlog i dalje ne popušta i imaće uticaj na stabilnost vremena. Očekuje da početkom ove sedmice, kao uvod u stabilniji i sunčaniji period, bude više sunca. Jutra će biti hladna uz minimalne temperature, ponegde i niže od 5 stepeni, a od srede će biti sve više oblaka koji će doneti kišu od četvrtka do kraja nedelje. Osim u sredu, kada će biti najtoplije, ostalim danima najviša temperatura će biti između 16 i 20 stepeni Celzijusa.
- Stabilizacija vremena i porast temperatura nam dolaze u drugoj nedelji oktobra kada će uz više sunca maksimalne temperature ponovo dostizati 25 stepeni Celzijusa. To će ujedno biti prema sadašnjim prognozama i najtoplija nedelja u oktobru i takozvano Miholjsko leto. Period do i oko 12. oktobra uslovno možemo tako nazvati. Zbog polarnog vrtloga koji je ove godine navalio na Evropu nećemo imati klasičnu varijantu Miholjskog leta, jer neće biti dugotrajne stabilizacije koja je karakteristika tog perioda – kaže Ivan Ristić.
Kakvo treba da bude, a kakvo će biti Miholjsko leto
Objašnjava da će samo tri do četiri dana biti stabilnije, sunčano vreme bez padavina, a posle bi opet usledile padavine.
Podseća da su karakteristika Miholjskog leta:
- jutarnja magla
- sunčano vreme
- maksimalne dnevne temperature od 22 do 27 stepeni Celzijusa
- Temperaturni uslov će biti ispunjen, međutim, to će sve kratko trajati. Stabilno vreme treba da bude ipak malo duže, sedam do deset dana, a ove godine je najveći problem što nam stalno dolaze cikloni i oblaci. Za Miholjdan, 12. oktobra će ponovo biti naoblačenja koje stiže sa zapada, zatim nam u drugoj polovini oktobra ponovo dolazi jače zahlađenje i pravo jesenje vreme – kaže Ristić.
Šta nam vraća letnje temperature, a šta ih snižava
Prema njegovim rečima, s obzirom na situaciju u atmosferi i prisustvo polarnog vrtloga možemo biti zadovoljni onim što sledi
- Biće interesantno, ali i nezgodno ove godine. Krak polarnog vrtloga kada se pomeri na zapad onda imamo malo toplije vreme i stabilnije, ali to kratko traje, oko pet dana najviše. Zbog njega ćemo imati skraćenu verziju Miholjskog leta – poručuje Ristić.
Prava jesen i hladnija zima
Savetuje da se za ovu sedmicu pripremimo za pravo jesenje vreme uz kišu, u četvrtak, petak i subotu, a onda sledi obrt uz toplije dane nakon čega ulazimo u pravu jesen, a po svemu sudeći i pravu zimu.
- Krajem avgusta i početkom septembra došlo do promene cirkulacije na planeti Zemlji. Istovremeno je sa meteo mapa nestao islandski ciklon koji je u sprezi sa afričkim anticiklonom i koji je vladao 14 meseci donoseći rekordne temperature zbog čega je Balkan bio najtopliji region na planeti. Ta promena cirkulacije dovela je do prodora hladnog arktičkog vazduha u srce Evrope, a osim jakog zahlađenja i snega na planinama, usled ogromne količine padavina došlo je do poplava na skoro svim rekama koje imaju izvorišta na Karpatima i Alpima. Prema trenutnim prognozama, i zima 2024/2025. će biti drugačija od prethodnih deset, naime, vratiće se prava zima, nalik nekadašnjim sa dosta snežnog pokrivača – zaključuje Ristić.
Kurir.rs/Blic