BOR - Ponekad se u trenutku dogode potpuno neočekivane stvari, koje ne ostavljaju drugi izbor osim borbe za život. A kako ljudi reaguju u ekstremnim situacijama za koje ni sanjali nisu da će im se dogoditi?
Radoznalost i dečja nesmotrenost promenila su Miroslavu Đorđeviću iz Bora život iz korena. Kao petnaestogodišnjak, na vojnom strelištu pronašao je neeksplodirane granate i municiju. Posle eksperimenta vađenja baruta ostao je slep. Samo pukom srećom njegova mlađa sestra imala je lakše povrede.
Godinama unazad Miroslav vodi Savez slepih i slabovidih koji broji blizu 500 članova i trudi se da edukuje mlade. Kada se priseća nesreće u kojoj je izgubio vid kaže da nije bio svestan da će sve tako da se desi. Pošto nije imao nikakvu obuku, nije mnogo znao o opasnostima. Njegova generacija, kaže, gledala je partizanske filmove i znala samo kako izgleda pucnjava na filmskom platnu.
Lično iskustvo o fatalnoj igri sa neeksplodiranim minsko-ekslozivnim sredstvima još jedan je način da pored svih prethodnih napomena o tome kako da se ponašamo u slučaju da pronađeno eksplozivnu napravu apelujemo na građane da bez odugovlačenja o pronalasku bombe obaveste policiju, koja će dalje stupiti u kontakt sa specijalnim timovima.
Granate koje su pronađene 8. februara 2023. godine u Zaječaru, u ulici Pere Radovanovića, ostavljene su kraj kontejnera, u džaku i dodatno prekrivene starom jaknom. Stanovnici obližnje zgrade nisu ni sumnjali šta bi moglo da se krije u gomili koju je neko istovario nedaleko od njihovih stanova. Granate su pronašli radnici zaduženi za izvoženje smeća, a tek kada je sve dojavljeno policiji koja je došla na lice mesta, stanari okolnih zgrada postali su svesni potencijalne opasnosti kojoj su bili izloženi.
Nedaleko od kontejnera kraj koga su pronađene granate, osim stambene zgrade je i dečje igralište, tako da nikome u ovom delu grada nije bilo svejedno što se neko usudio da mine ostavi tik kraj njihovog doma i najmilijih. O pronađenim minsko-eksplozivnim sredstvima tada smo razgovarali i sa ljudima iz ovog kraja:
Na teritoriji Zaječarskog upravnog okruga u prethodnih pet godina specijalistički timovi Sektora za vanredne situacije intervenisali su 21 put na 42 lokacije, a uklonjeno je i uništeno 127 komada različitih eksplozivnih ostataka rata (EOR).
Sredstva koja pronađu građani mogu izazvati veće probleme kada pojedinci direktno dolaze u kontakt sa tim sredstvima. Vrlo je bitno ispoštovati bezbednosnu proceduru kako ne bi došlo do neželjenih posledica, objašnjavaju iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i pozivaju na oprez.
Kako dalje navode iz MUP-a građani najčešće pronalaze eksplozivne ostatke rata prilikom poljoprivrednih i građevinskih radova, prilikom boravka u prirodi i drugih redovnih aktivnosti. U slučaju pronalaska sumnjivog predmeta za koji se sumnja da može biti neko eksplozivno sredstvo građani treba da preduzmu mere da se sredstvo obeleži i obezbedi priručnim sredstvima i odmah da obaveste nadležnu policijsku upravu (PU) čiji forenzičari izlaze na lice mesta i vrše obradu mesta pronalaska i obeležavanje. Fizičko obezbeđenje mesta pronalaska organizuje policijska uprava do dolaska specijalističkog tima. Ako sredstvo treba ukloniti i uništiti, PU popunjava prijavu o pronađenom EOR i dostavlja Sektoru za vanredne situacije koji na mesto pronalaska upućuje specijalistički tim.
Specijalistički timovi vrše uklanjanje i uništavanje EOR prema procedurama koje maksimalno smanjuju rizik od pronađenih EOR. Vrši se njihova identifikacija, pa procena stanja samog sredstva i njegovog upaljača ako je namontiran, nakon toga se donosi odluka o načinu uništavanja tj. da li će se sredstvo uništavati na mestu pronalaska uz preduzimanje svih mera pirotehničke bezbednosti (evakuacija ljudi, postavljanje zaštitnih barijera itd.) ili će se vršiti njegovo razoružavanje (skidanje upaljača) ili je sredstvo u takvom stanju da se vrši njegovo uklanjanje, transport i uništavanje na mestima koja su određena za tu aktivnost.
Sve aktivnosti specijalističkog tima kada se vrše poslovi uklanjanja, transporta i uništavanja EOR se rade uz fizičko obezbeđenje nadležne policijske uprave, medicinsko obezbeđenje ekipe hitne medicinske pomoći i protivpožarno obezbeđenje ekipe vatrogasno-spasilačke jedinice.
Građani nikako ne smeju da diraju, udaraju, tresu, pomeraju, izlažu otvorenom plamenu ili toploti, odnosno ne smeju da uznemiravaju EOR na bilo koji način, jer može doći do neželjenog aktiviranja (eksplozije) i u tom slučaju bi bili ugroženi životi svih lica koja se nalaze u neposrednoj blizini EOR.
EOR se mogu pronaći na celoj teritoriji Republike Srbije. Na nekim područjima kao što je Srem ili delovi Beograda i Kragujevca, kao i na drugim mestima gde su se vodile velike borbe, frekvencija pronalazaka je veća. Pronalaze se sredstva iz različitih perioda XX veka, iz Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, građanskih sukoba 90-tih, pa sve do NATO bombardovanja 1999. godine. Takođe, EOR su različitog porekla, veličine i konstrukcije – od ručnih bombi, preko minobacačkih mina, artiljerijskih projektila, kasetne municije, pa sve do avionskih bombi velike mase.
Prema pravilu, protokom vremena njihova osetljivost opada i do sada u praksi nije se desilo da se aktiviraju “sama od sebe”, ali je potrebno preduzeti sve mere predostrožnosti kad se ova sredstva pronađu, jer je ipak njihova osnovna funkcija da eksplodiraju.
Na prostorima gde postoje neposredni dokazi o postojanju ekslozivnih ostataka rata, kao što su površine bombardovane 1999. godine kasetnim bombama, lokacije zagađene velikim avio-bombama ili lokacije na kojima su vođena intenzivna borbena dejstva tokom proteklih ratova nadležne službe Republike Srbije organizuju čišćenje tih lokacija.
Kurir.rs/Zamedia