Ruski budžetski izdaci i rashodi za vojsku 2025. godine dostići će istorijski nivo kakav nije viđen od Hladnog rata. Naime, Moskva će ove godine, uprkos najavama da se to neće dogoditi, povećati budžetska izdvajanja za „odbranu“, kako navode ruski mediji, za više od 25 odsto u odnosu na prošlogodišnji budžet, a sam predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao da su „ odbrambene stavke“ u budžetu za 2025. sa projekcijom do 2027. godine „prioritet“.
Doduše, ruski mediji najmanje pišu o ovim „vojnim stavkama“ i pominju ih samo usputno, detaljnije o potrošnji na socijalne stavke i posebno izdvajanja za učesnike i žrtve ratnih operacija u Ukrajini, poput pomoći porodicama.
Međutim, prema istraživačkom portalu The Bell, izdvajanja za vojsku biće veća od 145 milijardi dolara, što na prvi pogled možda i nije sumanuta suma, ali znači da će 41 odsto budžeta ili 6,31 odsto ruskog BDP-a biti izdvaja za ratne potrebei.
Ruski ekonomista Aleksandar Kolandr rekao je nezavisnom portalu Meduza da bi na ovo više od šest odsto BDP-a trebalo izdvojiti još 3,5 do četiri odsto za druge „vojno-obaveštajno-policijske” potrebe, poput Rosgvardije, raznih plaćeničkih i paravojnih jedinica, svih pet obaveštajne službe i razne policijske snage. Tako dolazimo do toga da se više od deset odsto BDP-a troši za potrebe takozvane odbrane i svega što se pod tim podrazumeva u zemlji koja je u ratu“, ističe Kolandr.
Poređenja radi, ukrajinski vojni budžet bi 2025. godine trebalo da bude oko 55 milijardi dolara. Reč je o rekordnim budžetskim izdvajanjima za vojsku za Rusiju, koju nezavisni ruski mediji već nazivaju „najmilitantnijim“ budžetom od raspada SSSR-a. Doduše, malo je manji nego u vreme Hladnog rata, kada je počela konačna trka u naoružanju, koja je uz intervenciju u Avganistanu ekonomski, a na kraju i politički dokrajčila SSSR. Ali to je i dalje manje od vojnih budžeta Izraela ili Saudijske Arabije. Međutim, zbog ovako velikih vojnih izdvajanja u budžetu biće uskraćene mnoge druge oblasti, pre svega socijalna davanja i za kulturu, obrazovanje i zdravstvo.
„Moskva tajms“, ruski portal na engleskom, navodi da bi „pogrešna“ procena cene barela nafte takođe mogla da predstavlja problem za budžet. Naime, u Kremlju su prosečnu cenu svoje sirove nafte procenili na 70 dolara po barelu, dok su procene zapadnih analitičara na nivou od 60 dolara, pa se navodi da bi budžet za 2025. već mogao da ima rupu na početi. Ova vojna sredstva ne uključuju nekoliko milijardi za navodnu „rekonstrukciju“ pripojenih teritorija Ukrajine. Ovako velika budžetska „baza“ za odbranu uzrokovana je visokim troškovima rata u Ukrajini, budući da najveći deo odlazi na naoružanje, a dobar deo na uvoz naoružanja ili komponenti za njihovu proizvodnju.
Prema nekim procenama, samo u prvih godinu i po dana rata, odnosno do jeseni 2023. godine, agresija na Ukrajinu koštala je Rusiju oko 170 milijardi dolara, pa ako se nastavi samo tim tempom, najmanje između 270 i 300 do sada je „potrošeno” milijardi dolara. Ukrajinski izvori tvrde da Rusija troši oko deset milijardi dolara mesečno na rat. Ovde ne treba zanemariti da će 2024. godine ruski BDP rasti za više od tri odsto (ruski prorežimski mediji govore o skoro četiri odsto) zahvaljujući pre svega vojnoj industriji. Kako kaže Kolandr, „ratna industrija je lokomotiva ruske privrede“. On je podsetio da je na početku Prvog svetskog rata nemačka privreda zahvaljujući vojnoj industriji bila najjača u Evropi, ali znamo ishod. Dodajmo tome i činjenicu da smo već izneli da je Nemačka 1944. godine imala jedan od najvećih ekonomskih skokova zahvaljujući ratnoj industriji, koja je upravo te godine, dakle oko godinu dana pre kapitulacije i vojnog poraza, bila najveća u istoriji. .
Nadovezujući se na euforiju koja vlada u Kremlju zbog rasta BDP-a i tvrdnje da nam „sankcije ne mogu ništa“, Kolandr poetski kaže „sada je stranka na vrhuncu, ali znamo da posle svake takve zabave neminovno postoji mamurluk“. Iako ne želi da spekuliše o tome kada bi mamurluk mogao da nastupi, postavlja pitanje da bi inflacija mogla da natera Kremlj da stalno povećava „plate” učesnika rata, što bi zauzvrat moglo da izazove smanjenje plata radnicima u ratnoj industriji, i to bi svakako uticalo na raspoloženje i rast te industrije.
Kako prenosi moskovski list RBK, Putin je poslednjeg dana septembra izdao ukaz o mobilizaciji 133.000 novih vojnika, ali prema prorežimskim medijima, oni navodno neće biti „poslati u Ukrajinu“. I napomenuo je da će biti povećana budžetska sredstva za Kancelariju predsednika Putina, pre svega za povećanje plata. Njegova plata je sada nešto manja od deset hiljada evra.
Kurir.rs/Jutarnji list
Bonus video: