Ponekad se zaista čini da svet nikada neće prestati da se vrti oko sukoba na Bliskom istoku. Nekima to zvuči kao preterivanje, ali kada pogledate unazad i shvatite koliko se malo toga zaista promenilo, dolazite do istog zaključka. Sukobi, tenzije, privremeni prekidi vatre, ponovo nasilje - beskrajan krug čiji je izlaz teško pronaći. Ovaj put, sukob između Izraela i Hezbolaha nije ništa novo. Iako deluje kao još jedna epizoda u dugoj istoriji neprijateljstva, suštinski je daleko više od toga. On je odraz dublje geopolitičke realnosti u kojoj se ne sukobljavaju samo dve strane - već čitav niz aktera, interesa i istorijskih faktora koji oblikuju Bliski istok.
Najpre, Hezbolah nije obična oružana grupa. Radi se o organizaciji koja je ukorenjena u libanskom društvu, a podržava je Iran kao ključnog saveznika. Ovakva dinamika stvara složenost koja nadilazi sukob između Libana i Izraela. Ulogu ovde igra Iran, koji koristi Hezbolah kao sredstvo pritiska na Izrael i američke interese u regionu. S druge strane, Izrael, koji se uvek nalazi u stanju pripravnosti, ne može sebi da priušti da ignoriše Hezbolah, naročito u trenutku kada odnosi u regionu postaju sve napetiji. Ipak, u srcu ovih sukoba nisu samo vojni obračuni, već i politike koje duboko zadiru u pitanje identiteta, teritorija i dominacije.
Naizgled jednostavno pitanje granica između Izraela i Libana nosi težinu decenija sukoba, trauma i nerazrešenih sporazuma. I svaka nova kriza ponovo nas podseća da, ma koliko se trudili, međunarodna zajednica ne uspeva da ponudi održivo rešenje. U ovom trenutku, svet ne deluje spreman da odgovori na izazove koje donosi eskalacija između Izraela i Hezbolaha. Ostatak sveta, okupiran sopstvenim krizama - od inflacije i ekonomskih potresa do klimatskih izazova - kao da nema kapaciteta da se fokusira na dugoročna rešenja za Bliski istok. Ono što posebno zabrinjava u ovoj situaciji jeste stalno odsustvo humanitarne perspektive. Čitamo o vojnim operacijama,
granatiranju, strateškim ciljevima - ali se retko kada priča o ljudima koji su zarobljeni u ovoj krizi. U Libanu, zemlji koja je već na kolenima pod teretom ekonomske katastrofe i političkog paralizovanja, svaki novi sukob samo dodatno otežava svakodnevni život. Ista je situacija i sa civilima u Izraelu. Za razliku od Libana, Izrael ima funkcionalnu državu, ali to ne umanjuje činjenicu da civili redovno žive pod stalnim pritiskom sukoba i nesigurnosti.
I tu leži ključni problem. Da bi mir bio moguć, potrebno je shvatiti da rešenja ne leže samo u vojnom smislu već u promeni pristupa ka ljudima koji žive u ovom regionu. Međunarodna zajednica mora da prepozna da je svaki novi sukob poraz ne samo za one direktno uključene već i za ceo svet. Na kraju, možda i najvažnija lekcija koju možemo izvući iz ovih sukoba jeste da mir nikada nije jednostavan, ali je uvek vredan truda. I dok se svet suočava sa izazovima koji deluju nepremostivo, od klimatskih promena do globalnih ekonomskih kriza, ne smemo zaboraviti da je mir najvažniji temelj svake stabilnosti. Ukoliko Bliski istok nastavi da bude prostor sukoba i nestabilnosti, posledice će, kao i uvek, biti globalne.