Video-klip na kojem Milo Đukanović proslavlja pobedu povampirenog DPS na izborima u Podgorici uz pesmu "Ne može nam niko ništa, jači smo od Srbije" brzo je kod nas postao viralan. Za starije čitaoce, viralni su oni klipovi na kojima moler pada s merdevina, pas otvara vrata zadnjom nogom, žena na parkingu zakači osam automobila i slično... Takvo je, smešno, bilo i ovo kur*enje bez pokrića.
Ali snimak svakako nije bio gledan zato što je donosio nešto novo. Milo je ovakvu pesmu, ispotiha, pevao godinama. A zna se i zašto...
Taj je fenomen uočio i opisao još Njegoš. Poturica je gori od Turčina, kazao je on, a Milo njegove reči dokazao.
BOGATO PLAĆEN ZA PRLJAVE POSLOVE
Jer, Milo Đukanović sve što jeste i sve što je bio duguje Srbiji. Kao početnika u politici, običnog činovnika u komunističkom aparatu, Slobodan Milošević ga je tokom "jogurt revolucije" instalirao u vrh crnogorske države. Milo mu je verno služio sve dok se karte sredinom devedesetih nisu posložile tako da je postalo isplativije biti protiv Beograda. Od tada pa do pre nekoliko godina Milova Crna Gora služila je kao nosač aviona s kojeg se vrše napadi na Srbiju.
To što je rentirao državu, prvo za rušenje Miloševića, a posle za otimanje Kosova i rušenje Vučića, bogato mu je plaćeno. Na kraju Drugog svetskog rata SAD su Lakiju Lučanu dale dozvolu za neograničen šverc cigareta u Sredozemlju da bi im mafija pomogla u iskrcavanju u Italiji, a devedesetih je sličan dil sklopljen s Milom. Ovaj je to umeo da iskoristi i da se na vlasti zadrži trideset godina, tokom kojih je Zapad žmurio na besprimernu korupciju i samovlašće u Crnoj Gori.
Zna se dobro, ali da podsetimo zaboravne.
- Lično smatram da je 1. decembar 1918. godine značajan datum u našoj istoriji zato što je tada konačno realizovana vekovna težnja jugoslovenskih naroda za formiranjem zajedničke države - govorio je 1989. o ujedinjenju Srbije i Crne Gore u Kraljevinu SHS.
A na obeležavanju stogodišnjice kraja Prvog svetskog rata u Parizu ocenio je da je Crna Gora "tragično anektirana pre 100 godina od Srbije", koja ju je, kako je rekao, "uvukla u rat".
- Crnogorci su ponosni na srpsko poreklo i crnogorsku državnost, na slavnu istoriju srpskog naroda. Zato i verujemo u zajedničku budućnost i prosperitet - kazao je 1990. godine, a sad peva da je jači od Srbije.
- Ne može se mahati grančicama mira dok se srpski narod po Hrvatskoj kolje, masakrira, siluje, dok im se pale kuće i uništavaju imanja samo zato što su Srbi. Rat se ne dobija dezerterstvom, već mobilizacijom - govorio je Đukanović tokom građanskog rata u Jugoslaviji. Tada se i slikao s crnogorskim dobrovoljcima na frontu iznad Dubrovnika.
TANJIO VEZE IZMEĐU SRBA I CRNOGORACA
A 2018. poslao je vojnog atašea iz ambasade u Zagrebu da prisustvuje obeležavanju "Oluje".
- Na Kosovu je napadnuta Jugoslavija. Kosovo je bedem srpskog i crnogorskog naroda koje ne može pasti dok je nas i pokolenja naših potomaka. Nebrojeno puta smo rekli: Kosovo se mora braniti svim sredstvima - govorio je onda.
Godine 2008. požurio je da i pre nekih članica EU prizna nezavisnost Kosova...
Svakim je obrtom u politici Milo tanjio veze između Srba i Crnogoraca, ali i kupovao novi period vlasti, tokom kojeg je nastavljao da za sebe, porodicu i krug svojih saradnika stiče enormno bogatstvo. Milova hobotnica duboko je uplela krake u sve delove crnogorskog društva, pa mu je, zahvaljujući tome, sva imovina ostala i kad je skinut s trona. Tim je parama plaćena i sadašnja relativna pobeda na izborima u Podgorici, koja ga je toliko razveselila da je pevao o pobedi nad Srbijom.
Mogao je, istina, mirne duše da zapeva i "Je l' Beograd tamo gde je nekad bio", a i ostale prestonice sve su mu dalje. Pred njim su dani političke penzije i noći iščekivanja da bude uhapšen.
Zato pesmom rasteruje strah...
N. N.