Razvoj, bolji život i veći standard građana pravi se razvojem industrije, a industrije nema bez energije. Upravo je proizvodnja mnogo više energije jedna od glavnih briga svih zemalja, pa i Srbije, o čemu je govorio i predsednik Aleksandar Vučić na svečanosti u Ženevi povodom obeležavanja 70 godina postojanja Evropske organizacije za nuklearna istraživanja - CERN.
Ključna stvar
On je upozorio da zbog razvoja veštačke inteligencije i proizvodnje električnih vozila nećemo moći da proizvodimo dovoljno struje ako ne nabavimo nuklearne modelarne reaktore, a imamo i sve manje nuklearnih fizičara i inžinjera. Kao jedna od punopravnih članica CERN, Srbija će, kako je najavio Vučić, udvostručiti novac koji izdvaja za tu organizaciju.
"Kasnimo za Amerikom, kasnimo i za Kinom i teško ćemo ih stići. Svi brojevi naši idu na dole, a kineski, američki idu na gore. CERN je najbolja institucija u Evropi i za nas od ogromnog značaja. Mi smo jedna od 24 punopravne članice i ponosan sam na tu činjenicu. Moraćemo nuklearne elektrane da imamo, jer nećemo imati struju", naglasio je Vučić u Ženevi.
Predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje Stevica Deđanski kaže za Kurir da je dobar signal što Srbija zna šta joj je činiti, kada je reč o obezbeđivanju energije za budućnost.
"Ključna stvar za nas kao zemlju u velikom usponu i razvoju i za zemlju koja ulože mnogo u nove tehnologije jeste svest o tome da će nam trebati sve više i više energije. Kad kažem sve više, to će se zaista multiplicirati. Veštačka inteligencija i super kompjuteri troše ogromne količine energije. To znači da ćemo u budućnosti imati problem da zadovoljimo svoje potrebe. U poslednjih deset godina rastemo u potrošnji energije, jer se povećava privreda", objašnjava naš sagovornik.
Investicije
On smatra da su ključne tri stvari kojima možemo da se obezbedimo.
"Jedna je reverzibilna hidrocentralna "Bistrica" da bismo mogli da akumuliramo sve što pravimo iz obnovljivih izvora i time diverzifikujemo snabdevanje našom energijom, ali i u budućnosti dobijemo jeftiniju i sigurnu energiju. Druga stvar u koju treba da ulažemo je "Đerdap 3" i to bi bio novi veliki izvor struje. I treća stvar je mini modularne nuklearne centrale, koje bi nam omogućavale da imamo dodatak u proizvodnji energije. Ove tri stvari su ogromne investicije, koje dostižu sedam, osam, pa i do 10 milijardi evra, zavisi od kapaciteta koji budemo radili. To je za svaku zemlju, pa i za našu, veliki novac i zato je bitno strateške planove na vreme i mislim da mi to dobro planiramo dugi niz godina. Predsednik Vučiće je i pričao o toj strategiji i fokusirao se na te tri stvari. Osim investicija, potrebni su nam naši stručni ljudi koji će time da upravljaju. Jako je važno da je prepoznata potreba da stvaranja novih kadrova za novo vreme. Bez svega ovoga bićemo poljoprivredna zemlja doveka. Naravno, važno je imati snažnu poljoprivredu za ishranu stanovništva, ali novac, bolji život i standard se prave razvojem industrije, a industrije nema bez energije", napominje Deđanski.
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže za Kurir da Srbija treba pre svega da se usredsredi na energetsku efikasnost i da koristi one izvore energije i tehnologiju koje sama poseduje.
"Nuklearna energija to nije, jer se u tom slučaju gotovo sve uvozi. Naravno, nuklearna energija može da reši snabdevanje, ali pitanje je po kojoj ceni. Procene stručnjaka iz energetike ukazuju na to da Srbija može da izvrši uspešnu zelenu tranziciju u energetici time što će da koristi pre svega svoje izvore energije. Mi smo recimo u termalnoj energiji čak na globalnom nivou vrlo konkurentni, pogotovo Vojvodina gde imamo elektrane na geotermalnim izvorima. I biomasa je potencijal. Tu je i korišćenje novih tehnologija kao što je skladištenje energije, jer baterije postaju dosta jeftinije. Kad se sve sagleda, Srbija sa energetskom efikasnošću može da iskoristi sve svoje potencijale", objašnjava Kapor.
Kurir.rs
BONUS VIDEO