Poznat još I kao “Pariz orijenta”, najveći kineski grad koji objedinjuje bogatu tradiciju istorije i viziju budućnosti sveta, ponovo će ugostiti najbolje tenisere ATP liste – trenutno skoro bez izuzetaka. Ovo će biti još jedna izuzetna prilika da se uporede ne samo trenutna forma - već i vizija onoga što će teniska scena predstavljati u narednim sezonama i posvećenost igrača da kroz rad na sebi i svojoj igri dokažu svoj pun potencijal. Otkada su skoro svi Mastersi produženi na preko 10 dana (Šangaj – 11) učestvovanje na ovim turnirima donekle podseća na Grend slemove, sa žrebom na 128 učesnika, velikim brojem slobodnih igrača u prvom kolu i ritmom sa danom pauze između mečeva koji se velikom broju asova ne dopada baš toliko. Razlog - previše vremena provode na jednom turniru umesto da imaju više vremena za odmor, porodicu, treninge – ali od kada je ATP namerio da svoje turnire “prodaje” kao još više “premijum” proizvod I učini ih još konkurentnijim za marketinške dolare u odnosu na Slemove i ostala sportska takmičenja – tako je odlučeno da će biti, pa do sledeće (ne)prilike. U svakom slučaju – nekima ova produžena forma odgovara, nekima i ne – ali tu nema ničeg novog kada je teniski svet u pitanju, pa se čeka da se vidi ko će se u svemu ovome najbolje snaći.
Na prethodnim Mastersima ove godine najuspešniji je bio I najbolji – Siner (Majami, Sinsinati), a po jedan su osvajali Alkaraz (Indijan Vels), Cicipas (Monte Karlo), Zverev (Rim) Rubljov (Madrid) i novajlija u ovom društvu Popirin (Montreal) – pa se sa pravom najviše gleda u pravcu trojice trenutno najbolje plasiranih za potencijalnog osvajača trećeg, odnosno drugog turnira Serije 1000 u Kini. Deseti jubilarni meč Sinera I Alkaraza u Pekingu (Alkaraz bolji sa 2:1 za 6:4 u pobedama) biće fina predigra za ono što bismo mogli da gledamo južnije u polufinalu 11. oktobra – do kojeg bi u njihovom (gornjem) delu žreba mogle da se odigraju - ako ne iznenađenja – barem mečevi koji bi jednog ili drugog stavili na veće izazove nego što bi želeli.
Ono što je, naravno, fokalna važnost narednog Mastersa za ljubitelje tenisa (u Srbiji i) širom sveta je veliki povratak Novaka Đokovića u Kinu i na ATP turneju u sezoni za zaborav (ili pamćenje – zbog karijernog ostvarenja osvajanjem olimpijskog zlata), uz brižno isčekivanje u pogledu narednih nastupa do kraja 2024. i kako bi to moglo da utiče na narednu sezonu. Đoković je “pozeleneo” na društvenim mrežama u maniru lokalnog zmaja, revijalno druženje sa obožavateljma u Pekingu je prošlo super – ali je najvažnije kako će izgledati u svom prvom meču (drugo kolo, verovatno protiv Mikelsena) i koje kvalitete bi mogao da iz njega prenese u svoje naredne nastupe. Mislilo se za Novaka da je “probio led” u pakleno toplom Njujorku pobedama nad rastrčanim Albotom I snažno udarajućim Đereom, ali je meč protiv Popirina pokazao razočaravajuće odsustvo potrebnog nivoa fizičke forme da bi sve što glava i iskustvo zajedno “koncipiraju” moglo da se izvede. Brojne greške – počevši od onih koje su najpogubnije za takmičarski ritam – iz servisa – očekivano su u Novakovim izjavama uticale na depresivan ton, ali je stvar “izmakla kontroli” u citatima koji su usledili tu i na Dejvis Kupu u Beogradu protiv Grčke po kojima se ne može zaključiti da li Novak uopšte želi da igra preostale turnire u ovoj sezoni, među kojima su Pariski i Torino Masters na kojima je braneći šampion. Dakle, u Šangaju se od Novaka očekuje da teniskom svetu pokaže koliko je zapravo spreman da se bori i žrtvuje u mečevima koji ga tamo očekuju, a zatim i turnirima koje bi možda igrao do kraja godine. Ako je Novakov trenutni stav takav da će pojava u Šangaju biti više “protokolarnog karaktera”, bez previše uzbuđivanja ako rezultatski aspekt izostane – onda je sve moguće u pogledu njegovih narednih nastupa do kraja 2024 – pa i to da oni u većoj meri ili čak i u celosti izostanu. To bi bilo svakako razočaravajuće, možda i štetnije nego što bi u ovom trenutku iko mogao da zamisli – pa da vidimo šta se uradilo tokom relativno kratkih priprema u Beogradu posle pobede nad Grčkom I veselja u Sofiji na egzibiciji bratka Griše. “Luda po teb” je bio hit koji nam je i tada svima ostao u sećanju, ali se nadamo da će više racionalni pristup, pothranjen emocijama borca, preovladati nad ostalim stanjima svesti u “timu Novak” u Šangaju i onome što na terenima sledi posle.
Uz lepe projektovane mečeve trećeg kola gornjeg dela žreba Siner – Ečeveri, Cicipas – Feliks Ože Alijasim, Pol – Tabilo i Mahač – Rud će se praviti ozbiljnije prognoze za to ko će odlučivati o kandidaturi za ulazak u polufinala i finale u Šangaju. U tom smislu bi meč Siner – Šelton bio daleko od “gotove stvari”, pogotovo što je Ben svoju jedinu pobedu u 4 meča protiv Sinera ostvario upravo ovde prošle godine. U jedinom meču od 13 do sada odigranih u Šangaju Medvedev je bio bolji od Cicipasa (2019) ali je to davno prošlo vreme – s obzirom na teturavu formu obojice poslednjih meseci. Ako je Alkaraz privilegovan verovatno najlakšim žrebom do četvrtfinala (gde bi mogao da ide na Pola ili Mahača/Ruda), biće zanimljivo videti da li je u stanju da dva puta uzastopce u već tradicionalnim polufinalnim obračunima na velikim turnirima sa Sinerom ponovo odnese pobedu u tek dve nedelje. Uz dosta nejasnoća u pogledu trenutne forme viđenijih igrača u gornjem delu žreba, kao i momentu inicijative koji bi mogao da se probudi kod nekih od njih tokom ovog sporovozećeg ali vrednog turnira – većina iznenađenja bi ipak trebalo da se odigra do četvrtfinala.
U donjem delu žreba (do juče Novakovom, a sada Zverevljevom) uz Noleta se nalazi i jedini preostali srpski igrač, Miša Kecmanović – koji (u slučaju pobede nad izrazitim dublerom Hidžikatom) u svom međusobnom četvrtom meču ide na spomenutog Popirina u jednom od važnijih susreta drugog kola. Istovremeno, na velikom testu psihofizičkog stanja će biti i Rubljov protiv Menšika, Beretini ili O’Konel protiv Runea (svi zajedno) a za Novaka posebno važno – dvojica kandidata za igrače koji su najviše napredovali ove sezone – Koboli i Mpeči Perikar. Bolji u meču Italijana I Francuza će igrati sa Đokovićem (ako pobedi velikog server Mikelsena), gde kreće pravi test Novakove odlučnosti i spremnosti da u Šangaju dobrim plasmanom možda i obezbedi učešće na završnom Mastersu u Torinu. Koboli je prava osica, Perikar veliki server sa velikim forhendom – i Nole će morati da bude “onaj pravi” da u oba slučaja izađe kao pobednik. Ipak, to će biti tek predigra za ono što ga čeka u četvrtom kolu – opasni i posebno nadahnuti Franses Tijafo, a zatim (ako nadvlada izazove u vidu Rubljova ili Serundola) i Dimitrov – ovoga puta u punom takmičarskom modu. Srbin ili Bugarin u polufinalu bi išli na igrača koji “ispliva” iz “vira” donjeg dela žreba, u kome Fric možda ima najkomotniji žreb i blagu prednost nedavne pobede nad Zverevim, glavnim takmacem za mesto u polufinalu. Zverev bi – kao Zverev – i ovoga puta sebi mogao da bude najveći protivnik, ali sveže imenovani drugi igrač sveta bi u čast tog izuzetnog plasmana mogao da fokusiranim pristupom u ne toliko izazovnim mečevima do 4 kola (osim neugodnog Grikspura) sebi značajno pomogne i ulaskom u dobar ritam postane apsolutni favorit za sučeljavanje sa Đokovićem ili Dimitrovom (ili možda Tijafoom) za plasman u veliko finale.
Kako je pred nama dug Masters, a sa njim i svašta što može da pođe u raznim smerovima kod igrača i uvek veoma angažovane šangajske publike, prepustimo reketima da pričaju nadalje u razrešenju zabavne neizvesnosti koja nas očekuje u narednim tenisom ispunjenim danima.
(Vuk Brajović)