Špansku galiju San Hoze, koju nazivaju najvrednijom olupinom na svetu, Britanci su potopili u blizini obale Kolumbije pre više od 300 godina.
Prevozila je zlato, srebro i smaragde u vrednosti od oko 18 milijardi dolara, a burna rasprava o tome ko je zapravo vlasnik pomenutog blaga i šta treba da se radi sa olupinom traje i danas. Španija i Kolumbija takođe polažu pravo na brod, kao i američka kompanija za spasavanje, kao i starosedelačke grupe u Južnoj Americi. Nakon sudskih zavrzlama u Kolumbiji i SAD, slučaj je sada okončan pred Stalnim arbitražnim sudom u Hagu.
Kolumbijska vlada želi da izloži ostatke plovila u muzeju, ali arheolozi veruju da olupinu treba ostaviti tamo gde jeste. Istoričari pomorstva kažu da je San Hoze groblje (oko 600 ljudi je poginulo u potonuću) i da ga kao takvo treba poštovati.
- Ne vidim lak izlaz iz ove zbrke. Španska država, kolumbijska vlada, razne starosedelačke grupe, lovci na blago... Mislim da ne postoji rešenje koje bi zadovoljilo sve strane – rekla je Karla Ran Filips, istoričarka i autorka knjige o San Hozeu.
Pomenuti brod potonuo je 1708. godine dok je plovio od današnje Paname do lučkog grada Kartahene u Kolumbiji. Odatle je trebalo da pređe Atlantik sve do Španije. Ali presreo ga je britanski ratni brod. Britanci, koji su tada bili u ratu sa Špancima, zapravo su hteli da zauzmu brod i njegovo blago, ali su greškom ispalili top i pogodili skladište baruta u San Hozeu. Brod je eksplodirao i potonuo za samo nekoliko minuta.
Olupina je ležala na morskom dnu do 1980-ih, kada ju je pronašla američka spasilačka kompanija Gloka Mora. Pokušali su da ubede Kolumbijce da uđu u partnerstvo radi prikupljanja blaga i podele dobiti, ali nisu mogli da se dogovore o podeli i slučaj je završio na sudu.
Da stvar bude još komplikovanija, 2015. Kolumbijci su tvrdili da su pronašli brod na drugom delu morskog dna i veruju da Gloka Mora, sada poznata kao Sea Search Armada, nema pravo na njega ili njegovo blago, koje uključuje 116 čeličnih sanduka punih smaragda i 30 miliona zlatnika.
A tu je i Španija, koja veruje da San Hoze i njegov teret treba da ostanu u državnom vlasništvu, dok starosedelačke grupe iz Bolivije i Perua kažu da i oni imaju pravo na bar deo plena. Oni, pak, tvrde da su Španci tokom kolonijalnog perioda krali blago iz rudnika u Andima.
– To bogatstvo je došlo iz rudnika Potosi u bolivijskom visoravni i pripada našem narodu. Zato smatramo da ga treba podići sa dna mora i sprečiti lovce na blago da ga ukradu - kaže Semjuel Flores, predstavnik naroda Hara Hara, koji pripada jednoj od starosedelačkih grupa.
Rahim Moloo, advokat koji zastupa Sea Search Armadu, opisao je teret potopljenog broda kao "najveće blago u istoriji čovečanstva".
Inače, San Hoze, koji se naziva i "svetim gralom brodoloma", samo je jedan od oko tri miliona potopljenih brodova na dnu okeana. Često je nejasno ko ih poseduje, ko ima pravo da ih istražuje i – ako je na brodu bilo blago – ko ima pravo da ga zadrži.
Ujedinjene nacije su 1982. usvojile Konvenciju o pomorskom pravu, opisanu kao "ustav okeana", ali ona je uvela vrlo malo reda u pitanja brodoloma. Zbog toga su UN usvojile još jedan skup pravila 2001. godine, Konvenciju Uneska o podvodnom kulturnom nasleđu. Ali mnoge zemlje su odbile da ga ratifikuju, uključujući Kolumbiju i SAD.
– Bojim se da međunarodno pravo nema jasne odgovore. Za mnoge arheologe, olupine poput San Hozea treba ostaviti na miru i istražiti ih "in situ", na dnu okeana - rekao je Majkl Risvas, advokat sa Univerziteta Sautempton u Velikoj Britaniji i stručnjak za međunarodnu arbitražu i pomorske sporove. .
Huan Giljermo Martin, kolumbijski pomorski arheolog koji je pomno pratio slučaj San Hozea, takođe veruje da bi olupina trebalo da ostane na dnu mora, zajedno sa ljudskim ostacima oko 600 članova posade.
- Blago je deo arheološkog konteksta i kao takvo nema komercijalnu vrednost. Njena vrednost je strogo naučna – zaključio je on.
(Kurir.rs/Jutarnji list/BBC/Preneo: Đ. M.)
Bonus video: