Ove naočare omogućavaju korisnicima da lajvstrimuju i koriste veštačku inteligenciju kompanije Meta, a njihov diskretan izgled čini ih potpuno neupadljivim.
Međutim, ova tehnologija postavlja ozbiljna pitanja o privatnosti, što su nedavno pokazala dva studenta sa Harvarda kroz svoj inovativni projekat.
I-XRAY: alat za prepoznavanje lica u realnom vremenu
Dvojica studenata, AnhFu Nujen i Kejn Ardejfio, osmislili su aplikaciju pod nazivom I-XRAY, koja koristi pametne naočare Ray-Ban Meta da bi demonstrirala kako ova tehnologija može postati sredstvo za narušavanje privatnosti. I-XRAY koristi lajvstrim funkciju naočara i povezuje je sa veštačkom inteligencijom koja prepoznaje lica i povezuje ih sa različitim ličnim podacima, kao što su imena, brojevi telefona, adrese i podaci o članovima porodice.
Proces funkcioniše tako što se lajvstrim prenosi na Instagram, gde softver koristi veštačku inteligenciju da identifikuje osobe. Zatim se prikupljene fotografije pretražuju kroz javne baze podataka kako bi se došlo do relevantnih informacija, koje se potom prikazuju korisnicima aplikacije.
Potencijalne opasnosti za privatnost
Iako prepoznavanje lica nije nova tehnologija, ovaj alat postaje posebno zabrinjavajući jer je sada integrisan u svakodnevne uređaje kao što su naočare. Ovakav razvoj situacije podseća na neuspeh Google Glass naočara, koje su naišle na otpor upravo zbog sličnih problema sa privatnošću. S obzirom na to da Ray-Ban Meta naočare izgledaju kao obične naočare za sunce, većina ljudi neće ni primetiti da ih neko snima ili identifikuje na ulici.
Nujen i Ardejfio ističu da ne planiraju da puste I-XRAY u javnost. Njihov cilj nije zloupotreba, već podizanje svesti o tome kako je moguće izvući nečije lične podatke samo na osnovu prepoznavanja lica na ulici.
Ovaj projekat postavlja važna pitanja o budućnosti privatnosti u svetu gde tehnologija postaje sve diskretnija i moćnija. Iako Meta i Ray-Ban predstavljaju naočare kao inovativan proizvod, potrebno je ozbiljno razmisliti o mogućim zloupotrebama i uticaju na privatnost korisnika.
Izvor: Telegraf/Kurir/Darko Mulic