LOZNICA – U penziji je 34 godine, ali ga to nije sprečilo da ponovo bude u Srednjoj ekonomskoj školi gde mu je ovaj kolektiv, u saradnji sa njegovim prijateljima, juče priredio proslavu stotog rođendana. Slavljenik je profesor biologije Radojica Aleksić koji nije zaboravljen iako je poslednji put iz učionice izašao 1990, da bi se sada opet našao na mestu gde je proveo dve decenije, polovinu radnog veka. Okretan, britkog uma, sa vekom iza sebe, Radojica kaže da ga je obradovao poziv nekadašnje škole da okružen prijateljima, nekadašnjim saradnicima i kolegama, u dobrom raspoloženju ugasi svećice na slavljeničkoj torti.
- Osam godina sam vuk samotnjak i mnogo me je obradovalo što su ovo danas uradili zbog mene. Predavao sam 20 godina u osnovnoj školi i onda od 1970. u Srednjoj ekonomskoj, a išao sam i u susedni, tadašnji ŠC ‘’Vujo Matić’’. Iz ove škole sam otišao u penziji koja traje već 34 godine, vreme što sam proveo na radnim akcijama i kao šegrt nije mi ušlo u radni staž, a radio sam punih 40 godina. Rođen sam u gornjoj Azbukovici, ispod Medvednika i Bobije. Završio sam poljoproivrednu školu i bio agronom, onda sam se oženio učiteljicom, jednom dobrom dušom, završio fakultet i prešao u prosvetu. Predavao sam biologiju. Inače, rođendan mi je bio 26. septembra, ali je iz određenih razloga slavlje danas – rekao je juče uz osmeh stogodišnji profesor.
Objašnjava da je ono najvrednije što je učio svoje đake bilo da se ‘’osamostale i budu uspravni’’.
Borili smo se protiv poltronstva, koliko smo mogli, kaže uz slaganje da je stanje u prosveti nekada i danas osetno drugačije. Savet za današnje profesore je da bi morali nastojati da se ‘’inovacija obavlja ne samo u tehnici nego i u ophođenju, odnosno prilasku ljudima’’.
- Nisam spavaće prirode i volim da sam na ulici, nema tog mraza i nema te vrućine koja će me oterati sa ulice. Jeste, hobi mi je pčelarstvo, ali se nisam bog zna kako proslavio. Više sam bio propagator pčelarstva nego uspešan pčelar. Moj recept za dug život je umerenost u svemu, hrani, piću, u starom slovenačkom filmu ‘’Kekec’’ ima pesma ‘’Dobra volja je najbolja’’ i toga se držim – rekao je slavljenik pre nego što je ugasio svećice.
U ime gradonačelnika i Grada rođendan mu je čestitao i uručio prigodan poklon pomoćnik gradonačelnika Milan Jugović koji je kazao da je Aleksić ostavio dubok trag savesno i časno obavljajući profesorski poziv i da su ga mnoge generacije Lozničana upamtila po dobrom. Direktorka Ekonomske škole Slađana Panić kaže da su u saradnji sa njegovim prijateljem organizovali rođendansko slavlje na koje su pozvali Aleksićeve nekadašnje saradnike. - Čast mi je što je bio deo ovog kolektiva i odavde otišao u penziju. Za njega se čuju samo reči hvale i svi se slažu da je bio vrlo korektan i prema kolegama i đacima. Pravi primer prosvetnog radnika. Inače, ovo je prvi put da imamo iz kolektiva penzionera stogodišnjaka, a nadam se ne i poslednji – rekla je ona. Kao što reče profesor, ‘’dobra volja je najbolja’’, a još bolje je kada se kolektiv seti nekoga iako je pre više od tri decenije u penziji, ali je ostavio takav trag da ga se rado sećaju pa mu za vek života prirede i rođendansku ‘’žurku’’.
Kurir.rs/T.IlićNe propustite