Bliski Istok gori. Biće da države u sukobu razumeju samo jezik sile. Broje se bombe, dronovi i žrtve, a pitanja na koja niko ni ne odgovara, niti ih iko postavlja, se nižu: Da li diplomatija kapitulira dok rakete preleću svoje duge domete? Da li vladavina prava zakazuje dok se žrtve vrednuju tek nakon nacionalnog prefiksa, a neempatično, mašinski, matematički pobrojavaju, ako je taj prefiks “društveno nepoželjan”? Čija je istina tačna? Ko se kome sveti? Čija je odmazda ispravna? Ko je kadar da meri da li je samoodbrana prešla u nekontrolisanu agresiju? Savršeno prosto, a komplikovano - Šta će biti na Bliskom Istoku?
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu, Slobodan Dimitrijević, predsednik Srpsko-ruskog pokreta, i Mihajlo Olujić iz Centra za društvenu stabilnost, dali su uvid u složenost ovog sukoba, otkrivajući šta ove vojne akcije znače za Bliski istok i svet.
Obradović je istakao da je poslednji napad Irana besmislen iz vojnog i političkog ugla, uprkos impresivnom broju raketa ispaljenih na izraelske ciljeve.
- Iran je potrošio pola milijarde dolara nizašta. Niza jedan unosan cilj. Bitni ciljevi u Izraelu su Demona, nuklearno postrojenje, vojna baza u Tel Avivu, i luka Haifa. Ništa od toga nije oštećeno. A u simboličkom smislu, besmisleno je još više jer je motor rakete ubio Palestinca u sadašnjem palestinskom gradu Jerihonu, na zapadnoj obali. Svi smo videli snimak kada mu je motor rakete pao na glavu i usmrtio ga - rekao je Obradović.
37-godišnji Palestinac poginuo je u raketnom napadu koji je Iran pokrenuo na Izrael u utorak uveče, rekli su zvaničnici.
"Palestinski radnik u Jerihonu poginuo je kada su komadi rakete pali sa neba i pogodili ga," rekao je guverner Jerihona Husein Hamael za AFP.
Prema palestinskim medijima, žrtva je identifikovana kao Sameh al-Asali, radnik poreklom iz Džabalije u Pojasu Gaze.
- Dakle, ista priča kao i 13. aprila. Iran troši nesrazmerno veliki novac, svoje ciljeve ne može da ostvari već 40 godina i, što je najgore, ubija one za koje tvrdi da ih brani. To je isto kao kada je Hezbolah u Majdal Šamsu ubio 13 dece na igralištu za fudbal, deca koja su bila druzi, ne Jevreji. Ovo samo pokazuje koliko je Iran u jednoj bezizlaznoj situaciji. Oni imaju pad regionalne moći od 7. oktobra. Iskoristili su rakete Šahab-1 i Fetih-3, koje jesu hipersonične brzine, ali ne spadaju u kategoriju hipersoničnog oružja - istakao je Obradović.
- Sada, šta je suština sa time? Suština je da dok se ne pogodi radar u Kataru, koji upravlja napadima na Izrael, kao i u Kuvajtu, dakle, radari koji Izraelu javljaju tačno šta se dešava, sve ovo ostaje samo besmisleno trošenje resursa. Čuli ste predsednika Bajdena, koji je rekao da napad nije dao rezultat, i da ne očekuje izraelski odgovor. Dakle, Iran koristi rakete, ali Izrael se brani, doduše uz pomoć Amerike. Ono što je opasno ovde, jeste to da je potvrđeno da su rakete obarali Jordanci, Saudijci, i da su Irak i Sirija dozvolili prelet raketa preko svoje teritorije. Oni su sada postali legitimne mete izraelskih operacija.
Olujić se slaže da Iran nije u najboljoj poziciji i da je primoran da reaguje na izraelske akcije.
- Složio bih se sa ocenom Darka Obradovića - Iran se našao u poziciji u kojoj nije želeo da bude. Njihova reakcija je bila reaktivna, a ne proaktivna. Iran svakako nije planirao da na ovakav način brani svoju poziciju, ne samo prema Izraelu, već i prema svojim saveznicima u tzv. iranskom polumesecu. Međutim, ako gledamo tehnički i vojno, ovaj napad je značajan. Razlikuje se od onog iz aprila po mnogo čemu. Vidimo da je sada korišćen veći broj projektila, prošao je izraelski PVO sistem, a korišćeni su drugačiji tipovi raketa, uključujući hipersonične. Napad iz aprila bio je poznat – putanje su bile poznate, lansirne pozicije su bile poznate, i bio je relativno lako zaustavljen. Svi smo tada videli kako su u toj akciji učestvovali Britanci, Amerikanci, i drugi zapadni saveznici. Ali, sada je drugačije - rekao je Olujić, i istakao dalje:
- Ovaj napad je bio znatno iznenadniji i znatno efikasniji, što je razlog za zabrinutost. Ako govorimo o broju raketa koje su prošle kroz izraelsku PVO, to je značajan broj, iako su one manje precizne. Iran, naravno, nije supersila u pogledu tehnologije, ali ovaj uspeh pokazuje da je ipak sposoban za ozbiljne vojne poteze. Jedna stvar koja je bitna ovde jeste to da izraelski odbrambeni sistem, kao i američki PVO, sada imaju mnogo više razloga za brigu. Posebno ako uzmemo u obzir da su neke od najmodernijih hipersoničnih raketa prošle kroz odbranu. Govorimo o sistemima RO-2, RO-3, i Davidovoj praćci, koji su kooperativno razvijeni sa Amerikancima. Dakle, radi se o napadu koji je pokazao slabosti u odbrani.
Dimitrijević naglašava da se dešavanja na Bliskom istoku ne mogu posmatrati izvan konteksta globalne geopolitičke situacije.
- Na Bliskom istoku, sukobi traju već decenijama, a u osnovi ovog najnovijeg konflikta su sukobi dve glavne sile unutar islamskog sveta – šiiti predvođeni Iranom i suniti predvođeni Saudijskom Arabijom. Svi ovi sukobi se odvijaju na pozadini rivaliteta tih regionalnih sila. Kada pogledamo sve što se dešava, jasno je da će dalja eskalacija zavisiti od uplitanja velikih sila. Amerika i Rusija moraju da reaguju, inače ovaj sukob neće stati. Iran je trenutno u veoma teškoj poziciji. Oni pokušavaju da pokažu svoju moć kroz napade kao što je ovaj, ali pitanje je koliko će moći da izdrže pritisak međunarodne zajednice i da li će američki izbori nešto promeniti u geopolitičkoj strategiji SAD-a - istakao je Dimitrijević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs