Jedan od najboljih tenisera u istoriji ove igre, ali i sportista uopšteno, Novak Đoković, trenutno se nalazi u Kini gde će nastupati na turniru u Šangaju. U prvoj rundi Đoković je bio slobodan, dok ga u drugom kolu čeka Amerikanac Aleks Mikelsen.
Novak je tokom karijere često bio pod budnim okom javnosti, ali se tu nije našao samo on, već i čitava njegova porodica. I dok za Srđana, Dijanu, Jelenu, Stefana i Taru svi znaju, malo je onih koji su upoznati sa likom i delom Zdenka Žagara, Novakovog dede. Zdenko je otac Dijane Đoković, rođen je u Vinkovcima i nikada nije krio da je po nacionalnosti Hrvat. U jednom intervjuu za "Novu" Zdenko Žagar rekao je sledeće:
"Ja sam po nacionalnosti Hrvat i rođen sam u Vinkovcima. Moja bivša supruga, Novakova baba, takođe je rođena u istom mestu. Tamo smo se našli i upoznali. Bili smo oficiri koji su došli na službu. Ja sam došao u Beograd, ona je još pohađala školu, pa smo se posle venčali kada mi se pridružila. Tako se rodila Dijana, pa Sanda. Uvek sam govorio da sam Jugosloven ili Hrvat, Srbin nikad nisam bio. Dijana je rođena u Beogradu i tu je odrasla".
"O Noletu tek da ne pričam. Njemu je i otac Srđan Srbin. Zapravo, pitanje je koliko ima i crnogorske krvi, ima tu malo mešavine. Normalno je da će biti više priklonjen Srbima i ja nemam ništa protiv toga. Ne bi bolje prošao u životu ni da se predstavlja kao Hrvat. Ni to niko ne bi prihvatio. Isto bi ga svojatali. Pre nekoliko meseci zvala me je jedna rođaka koja živi u Vinkovcima da me pita gde je Dijana rođena. Znači, u Hrvatskoj se raspravlja o tome".
U istom intervjuu, Žagar se prisetio kako je gledao Đokovića na Adrija turu u Beogradu tokom 2020. godine, kada je krenula hajka na njega zbog korona virusa: "Pa nije Novak doneo koronu! Besan sam, turnir je bio na otvorenom, ne može on da bude kriv. Novaka napadaju samo zato što je Srbin. To su podle taktike. Napadaju ga jer je iz tamo neke nedođije, neke Srbije. A bolji je od svih koji ga prozivaju. On smeta Nadalu, Federeru i još dvadesetorici igrača koji su ispod njega. To su sve odvratne stvari i treba ih zanemariti koliko god je moguće", naglasio je Novakov deda, dok podsetimo i da je Vlado Đoković, otac Srđana Đokovića, imao veliki uticaj na našeg najboljeg tenisera i od koga je mnogo toga naučio.
Sredinom jula 2020. godine Zdenko Žagar dao je intervju i za Kurir, u kom je našem novinaru otkrio mnoge tajne i zanimljivosti iz svog, ali i Novakovog života. Evo kako je tada Novakov deda govorio:
- Geni su geni. Često se zezam na tu temu. Aktivan sam, bavio sam se dosta odbojkom, još igram rekreativno. Obožavam skijanje - istakao je naš domaćin.
Rođen u Vinkovcima
Nekadašnji oficir Vojske SFRJ potom počinje svoju životnu priču, koja ima mnogo sličnosti s hiljadama sudbina u bivšoj zemlji.
- Rođen sam u Vinkovcima u Hrvatskoj, kao i moja bivša supruga, Novakova baka Elizabeta. Došao sam u Beograd kao vojno lice, a ona na školovanje. Tu su nam se rodile ćerke Dijana i Sanda. Ja sam četiri godine bio na službi u Prištini, svakog vikenda sam putovao do Beograda i nazad, pa zamislite kakav je to život bio. Sve to se odrazilo na porodične odnose - priča Zdenko sa setom u glasu i dodaje:
- Došlo je do razvoda, to vam je priča vojnog lica. Nisam mogao da učestvujem u podizanju ćerki koliko je trebalo. Stvorila se neka tampon zona, tenzija između nas i uvek ono pitanje ko je kriv. Kažem da je za svađu potrebno dvoje. Dijana je krivicu prebacivala na mene, nije mi to oprostila. One su živele s majkom, da su živele sa mnom, možda bi bilo drugačije. Bile su mlade, neiskusne, nisu shvatale da nije zlato sve što sija. Žao mi je zbog toga. Najviše zbog druge supruge, koja mi je rekla da će ona ispasti kriva. A ostajem pri tome da je to bila moja ideja. Kasnije su se odnosi popravili, sada je sve kako treba.
Čuvao malog Novaka
Skijanje je, ispostavilo se, imalo ključnu ulogu u celoj priči. - Pa Dijana je Srđana upoznala na skijanju na Kopaoniku, on i njegov brat su bili vrhunski skijaši, takmičari i reprezentativci. Kasnije se rodio Novak kao prvi njihov sin, ali nisam mnogo učestvovao u njegovom odrastanju. Bilo je trenutaka kad smo bilo zajedno. Jednom su mi ga ostavili kao malog da ga čuvam na Kopaoniku. On me odmah prihvatio, neverovatno koliko je od malih nogu bio dobar i vaspitan. Zajedno smo skijali i on je već tada bio brži od nas. Mi gledamo gde je, a on nas čeka na kraju staze, leži na snegu i smeje se:
„Pa, gde ste vi do sada?“
Zdenko kaže da Nole u detinjstvu nije mnogo razmišljao o tenisu, ali sve se promenilo kad je dobio prvi reket.
- Znam koliko ga je Srđan podržavao i tražio njegovo mesto u tome. Srđan je čudo od čoveka. Imao je takav osećaj za nešto što će biti uspešno da je to neverovatno. Problem je bio nedostatak novca. Njemu je prvom palo na pamet da Kopaonik treba da ima benzinsku pumpu, na primer. Prvi je uveo motorne sanke na planini, posle njega su svi krenuli s tim. Oboje su mnogo radili gore.
Naš sagovornik otkriva da se porodica snalazila i trpela velika odricanja samo da bi Novaku obezbedili napredak.
- Sećam se, baš smo se vratili sa skijanja, zove me Dijana. „Tata, pozajmili smo novac na tvoje ime“, saopšti mi. Ja je upitam kako će to da vrati. Ona odgovori da ne brinem. I jednog dana pitam šta je bilo s tim dugom, i oni kažu da su sve pošteno vratili, i glavnicu i kamate, koje su inače bile velike. I ja sam im pozajmljivao, naravno, bez kamate i uvek bi mi vratili. Oni su bili prinuđeni da pozajmljuju veliki novac. Jednom upitam Srđana: „Čoveče, šta bi uradio da nisi mogao da vratiš tim ljudima?“ On me pogleda i kaže: „Istovarao bih vagone na stanici.“ Zamislite koliki je to rizik bio, jer jedna povreda je mogla sve da upropasti.
Voli sve unuke
Kako kaže deda Zdenko, Nole nema vremena da ga obiđe u njegovom stanu.
- Bukvalno nema kad da dođe. Odem do terena, znam kad trenira i provedemo tamo desetak minuta. Smatram da je ponekad suviše dugo u Beogradu, ne sada, sad je druga situacija, nego inače. Ovde nema mnogo vremana za treninge, svaki dan ga razvlače na drugu stranu, a uvek ga posle čekaju važni turniri.
Deda ništa ne zamera Novaku. Naprotiv, obožava i njega i ostale unuke, a sreo se i s praunukom.
- Marko je super, vrlo prijatan, kulturan. Stalno me pita kako sam. Baš sam pitao Dijanu za Đoleta... Ušao je u neke godine, postoje mnogi ljudi koji su oko njega, da li on može da razluči ko su mu pravi prijatelji, a ko su oni koji su uz njega samo iz koristi... Onda mi ona kaže: „Ne boj se, taj trista odsto bolje čita ljude čak i od oca.“ Sreo sam sad na terenu i malog Stefana, on uzeo reket i udara lopticu. Pitaju ga da li zna ko sam. „To ti je pradeda“, kažu, a on me gleda. Sveti Stefan, tako ga ja zovem...
MALI MU DRES: Mršav je za moj ukus
l Dedi Zdenku se ne sviđa ni to koliko mu je unuk mršav, voleo bi da je Novak Đoković malo popunjeniji.
- Ma, baš je mršav, dobijem njegovu majicu, šorts, a to je toliko malo da ne mogu da obučem (smeh). Evo ovo je njegova majica, njemu je velika, a meni dobra. A ja nisam nešto krupan. Ne jede meso, samo ishranu baziranu na voću i povrću. Ali taktika koja pobeđuje ne treba da se menja.
TEŠKI TRENUCI: Muka mi kad se povredi
l Novakov deda priznaje da je teže preživljavao unukove teške trenutke, povrede, probleme sa zdravljem nego što se radovao velikim trijumfima.
- Uvek je veća muka kad se nešto dešava sa zdravljem. A ti trofeji, pa... uf... čovek oseća veliki ponos. Ovde oko mene u komšiluku se čak i pucalo. Mnogi ne znaju da sam mu ja deda, ne pričam o tome, ali nekad neko kaže nekome, desilo se da sam imao i koristi. Tako je bilo i prilikom moje operacije.
KRITIČAN: Komuniciramo porukama
S Novakom, kad igra u inostranstvu, najčešće komunicira porukama, pa tako deda Zdravko otkriva da ponekad bude kritičan, ali je sve to dobronamerno.
- Umem da mu napišem i neke zamerke na igru. Ranije su me kritikovali zbog toga, ne on, nego porodica. Kažu da uvek moram da budem pozitivan i da mu podignem moral. Ali ja smatram da i kritika može da bude pozitivna.
Dijana Đoković nije iz religiozne porodice
Što se tiče Dijane Đoković, ona je u jednom ranijem intervjuu pričala da je porodično odmalena nisu učili da veruje u Boga, kao i to da nikada nisu slavili Božić i Uskrs: "Moji roditelji jesu katolici, ali su ih nekako partija i komunizam vaspitavali. Oni su se izjašnjavali kao Jugosloveni. Mene nisu učili odmalena niti sam ja imala bilo šta od toga da ja verujem u Boga niti smo mi slavili Uskrs, niti Božić. Ja nisam mogla to na svoju decu da prenesem jer ja to nisam imala, biću iskrena", ispričala je Dijana Đoković i otkrila da je skroz druga situacija bila sa njenom decom.
Tako je Novak sa bratom Markom kršten u maju 1992. godine, kako je insistirala majka Srđana Đokovića Stanka: "U Srđanovoj porodici ni oni nisu bili kršteni, jer nisu mogli ili nisu smeli da se krste. Pokojna Srđanova majka Stanka je pred kraj života bila teško bolesna od raka kostiju i očekivalo se da umre. Ona je jako želela da pred smrt krsti decu. Tako da smo mi u maju 1992. godine kada je Novak imao pet, a Marko nije imao ni godinu dana, na kraju odlučili da se krstimo", pričala je za "Sputnjik".
Podsetimo, u međuvremenu se i Dijana Đoković krstila u Žiči i uzela je ime Milica: "Što su oni mene više pristiskali, ja sam bila sve dalje od te odluke. E onda su me pustili. Kada sam rodila Marka, tada se u meni nešto samo preokrenulo. I rekla sam 'Da, ja želim da se krstim i želim da krstim moju decu'. I tako smo odlučili da se svi krstimo u maju 1992. u Žiči i to u staroj crkvi. U jednom momentu mi prilazi sveštenik i sad ja treba da kažem svoje ime. Kada sam izgovorila Dijana, on me onako pogleda i kaže ne može, nije pravoslavno, već rimokatoličko. Vrteo se tri kruga oko oltara i vrati se i pita šta da radimo. Opet se prošeta tri kruga oko oltara i ja se setim da kod katolika postoji kršteno i građansko ime. I kažem mu mogu li da zadržim moje ime, volim ga, a vi meni dajte crkveno ime. I on pristane. Pogledam krajičkom oka Srđana, vidim da mu radi mozak 360 na sat, a u sebi se molim da nije samo Srbijanka, jer je on meni, dok smo se zabavljali, rekao kakva Dijana, ja ću tebe da preksrtim u Srbijanka. A ja sam imala i razrednu u Nišu koja se tako zvala i bila je onako oštra. Da bi on u jednom momentu rekao Milica i ja sam odmah rekla - može! Tako da je meni kršteno ime Milica i mi smo se venčali kao Srđan i Milica Đoković".
Kurir sport / Predrag Gajić / Mondo / Nova / Sputnjik
BONUS VIDEO:
Žagar je bio oficir Vojske SFRJ, a kaže da je povremeno čuvao malog Novaka i nije ni mogao da pomisli da će biti jedan od najvećih sportista ikada: "Nisam mnogo učestvovao u njegovom odrastanju. Bilo je trenutaka kad smo bilo zajedno. Jednom su mi ga ostavili kao malog da ga čuvam na Kopaoniku. On me odmah prihvatio, neverovatno koliko je od malih nogu bio dobar i vaspitan. Zajedno smo skijali i on je već tada bio brži od nas. Mi gledamo gde je, a on nas čeka na kraju staze, leži na snegu i smeje se."
Dobro je poznato da je Nole retko kada u Beogradu i da ne stiže da se viđa sa ljudima, pa nije često posećivao ni dedu Zdenka koji se preselio iz Vinkovaca na Banovo brdo: "Bukvalno nema kad. Odem do terena, znam kad trenira i provedemo tamo desetak minuta. Smatram da je ponekad suviše dugo u Beogradu, ne sada, sad je druga situacija, nego inače. Ovde nema mnogo vremana za treninge, svaki dan ga razvlače na drugu stranu, a uvek ga posle čekaju važni turniri".
Zdenko Žagar je takođe govorio i za "Novu", a hrvatski mediji često su koristili te delove kako bi "svojatali" Đokovića, što naravno nikada neće biti moguće, iako u Vinkovcima zaista Nole ima puno rodbine: "Ja sam po nacionalnosti Hrvat i rođen sam u Vinkovcima. Moja bivša supruga, Novakova baba, takođe je rođena u istom mestu. Tamo smo se našli i upoznali. Bili smo oficiri koji su došli na službu. Ja sam došao u Beograd, ona je još pohađala školu, pa smo se posle venčali kada mi se pridružila. Tako se rodila Dijana, pa Sanda. Uvek sam govorio da sam Jugosloven ili Hrvat, Srbin nikad nisam bio. Dijana je rođena u Beogradu i tu je odrasla".
"O Noletu tek da ne pričam. Njemu je i otac Srđan Srbin. Zapravo, pitanje je koliko ima i crnogorske krvi, ima tu malo mešavine. Normalno je da će biti više priklonjen Srbima i ja nemam ništa protiv toga. Ne bi bolje prošao u životu ni da se predstavlja kao Hrvat. Ni to niko ne bi prihvatio. Isto bi ga svojatali. Pre nekoliko meseci zvala me je jedna rođaka koja živi u Vinkovcima da me pita gde je Dijana rođena. Znači, u Hrvatskoj se raspravlja o tome".
U istom intervjuu, Žagar se prisetio kako je gledao Đokovića na Adrija turu u Beogradu tokom 2020. godine, kada je krenula hajka na njega zbog korona virusa: "Pa nije Novak doneo koronu! Besan sam, turnir je bio na otvorenom, ne može on da bude kriv. Novaka napadaju samo zato što je Srbin. To su podle taktike. Napadaju ga jer je iz tamo neke nedođije, neke Srbije. A bolji je od svih koji ga prozivaju. On smeta Nadalu, Federeru i još dvadesetorici igrača koji su ispod njega. To su sve odvratne stvari i treba ih zanemariti koliko god je moguće", naglasio je Novakov deda, dok podsetimo i da je Vlado Đoković, otac Srđana Đokovića, imao veliki uticaj na našeg najboljeg tenisera i od koga je mnogo toga naučio.
Dijana Đoković nije iz religiozne porodice
Dijana Đoković nije iz religiozne porodice
U jednom ranijem intervjuu, Dijana Đoković je pričala da je porodično odmalena nisu učili da veruje u Boga, kao i to da nikada nisu slavili Božić i Uskrs: "Moji roditelji jesu katolici, ali su ih nekako partija i komunizam vaspitavali. Oni su se izjašnjavali kao Jugosloveni. Mene nisu učili odmalena niti sam ja imala bilo šta od toga da ja verujem u Boga niti smo mi slavili Uskrs, niti Božić. Ja nisam mogla to na svoju decu da prenesem jer ja to nisam imala, biću iskrena", ispričala je Dijana Đoković i otkrila da je skroz druga situacija bila sa njenom decom.
Tako je Novak sa bratom Markom kršten u maju 1992. godine, kako je insistirala majka Srđana Đokovića Stanka: "U Srđanovoj porodici ni oni nisu bili kršteni, jer nisu mogli ili nisu smeli da se krste. Pokojna Srđanova majka Stanka je pred kraj života bila teško bolesna od raka kostiju i očekivalo se da umre. Ona je jako želela da pred smrt krsti decu. Tako da smo mi u maju 1992. godine kada je Novak imao pet, a Marko nije imao ni godinu dana, na kraju odlučili da se krstimo", pričala je za "Sputnjik".
Podsetimo, u međuvremenu se i Dijana Đoković krstila u Žiči i uzela je ime Milica: "Što su oni mene više pristiskali, ja sam bila sve dalje od te odluke. E onda su me pustili. Kada sam rodila Marka, tada se u meni nešto samo preokrenulo. I rekla sam 'Da, ja želim da se krstim i želim da krstim moju decu'. I tako smo odlučili da se svi krstimo u maju 1992. u Žiči i to u staroj crkvi. U jednom momentu mi prilazi sveštenik i sad ja treba da kažem svoje ime. Kada sam izgovorila Dijana, on me onako pogleda i kaže ne može, nije pravoslavno, već rimokatoličko. Vrteo se tri kruga oko oltara i vrati se i pita šta da radimo. Opet se prošeta tri kruga oko oltara i ja se setim da kod katolika postoji kršteno i građansko ime. I kažem mu mogu li da zadržim moje ime, volim ga, a vi meni dajte crkveno ime. I on pristane. Pogledam krajičkom oka Srđana, vidim da mu radi mozak 360 na sat, a u sebi se molim da nije samo Srbijanka, jer je on meni, dok smo se zabavljali, rekao kakva Dijana, ja ću tebe da preksrtim u Srbijanka. A ja sam imala i razrednu u Nišu koja se tako zvala i bila je onako oštra. Da bi on u jednom momentu rekao Milica i ja sam odmah rekla - može! Tako da je meni kršteno ime Milica i mi smo se venčali kao Srđan i Milica Đoković".