U demokratskom svetu postoji dobar običaj sumiranja prvih utisaka o novoj vladi nakon sto dana od početka njenog rada. Posebno se ovome raduje njeni protivnici, jer je taj period dovoljan da loša vlada pokaže svoju potkapacitiranost i nesposobnost da realizuje ciljeve najavljene na početku mandata.
Zato je upadljivo ćutanje opozicije 9. avgusta, kad se navršilo prvih sto dana kabineta Miloša Vučevića, bilo rečitije od svakog verbalnog priznanja da je Srbija 2. maja dobila vrlo ozbiljnu i spremnu vladu, a u Vučeviću premijera sposobnog da je vodi kroz sve krize i izazove. Nijedan opozicioni prvak nije se usudio da pred javnost izađe sa negativnom ocenom rada vlade, jedino je Đilasova stranka isturila generalnog sekretara(!), izvesnog Peđu Mitrovića, koji je sa par oveštalih fraza mnogo više kazao o sebi i Đilasu, nego o Vučeviću.
Danas je 156. dan rada ove vlade, osamnaeste po redu od povratka višestranačja u Srbiju. Ističe prva osmina njenog mandata, i sasvim je izvesno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kad je poverio mandat Vučeviću povukao pravi potez.
Advokat po struci Miloš Vučević, prvi gradonačelnik u istoriji Novog Sada koji je na tu funkciju biran u tri mandata, sastavio je kabinet od ministara iz čak sedam stranaka i iz redova nezavisnih političara, stvorivši tako široki front neophodan za odgovor na izazove koje nameće dalje razvoj države.
Ciljevi vlade, izloženi u premijerovom govoru prilikom predstavljanja – nastavaka privrednog rasta i očuvanje bezbednosti zemlje - možda su nekima izgledali premabiciozni, ali se vrlo brzo ispostavilo da je njegov kabinet sposoban da ih ostvari, iako mu okolnosti, sve jača ekonomska recesija u svetu i eskalacija sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, nisu išle na ruku.
Vučević je svojim zrelim i promišljenjem vođenjem postigao sinergijski efekat. Sposobnost celog njegovog kabineta veća je od pukog zbira pojedinačnih sposobnosti ministara. Pod premijerovim vođstvom, ministri nastupaju kao dobro utreniran i mudro vođen tim koji ima jasnu viziju cilja i u svakom momentu odlično zna kako će ga postići.
Iako imaju slobodu – i odgovornost! - za rad svog resora, članovi ovog kabineta „ne soliraju“. Nema iskakanja iz okvira zacrtane politike, kao što nema ni trvenja među resorima. Osim što na taj način povećavaju očiglednu efikasnost vlade kao celine, i premijer i ministri demonstriraju visok stepen odgovornosti i patriotizma, što je jedini delotvoran način reagovanja na izazove aktuelnih kriza kod nas i u svetu.
To je, uostalom, prirodan nastavak ostvarenja državne politike koju je projektovao i za koju se danonoćno oori predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a koju je do sada u tri mandata uspešno sprovodila premijerka Ana Brnabić.
Jer, ono što Srbiji i njenim građanima treba je kontinuitet - u privrednom rastu, u nezavisnoj spoljnoj politici, u unutrašnjoj stabilnosti društva…
Premijer Miloš Vučević i njegova vlada taj nam kontinuitet obezbeđuju i kreativno ga nadograđuju.
N. N.